Glas naroda

186

га среза тиче и еоју ти најбоље познајеш сабор би друкчије решио а овако код тебе није билорешиоје по своме увиђењу. Еолико се пута десило, да би њих двоица троица да су на сабору били претегнули да ствар испадне како је но народ бољеи ондакривица непада на сабор и чланове, који су на сабору него на њих. Ако је њима све једно, народу није. За сад осим оваких јавних опомена друга пута нема, али кад се једанпут сабор распусти и нов се бирати стане онда бирачи нека незабораве немар-

ност њихових заступника, него нека им рекну останите код куће ту ћете најбоље моћи свој посао свршавати, а ми ћемо послати онога, коме је наш посао пречи од његовога. Та неради вам забадава да га морате молити. Осим лепа гласа осим многих других по њега пробитачних околности плаћате га и готовим новцем. Но на свршетку још и ову последњу: Ко нема праве, чисте љубави према народу тога нити наслави нити наплаћа, него једаред смо те изабрали да те познамо — али више јок!

0 ОСИГУРАВАЊУ ВИНОГРАДИ.

У недељу падала је бурна киша помешана с тучом. Чујемо да је у Бечеју и у Шајкашким неким местима доста штете учинила а о грдној штети што је учини у Еарловачким виноградима сами смо се уверили. Еезнамо да ли су Вачвани своје усеве од туче осигурали, али Сремац је редак који виноград свој осигурава. Узрок је томеовај. Заусеве плаћа се на100ф. два до три Форинта и мање и то на иочек док се рана незбере, за винограде пак иште се 15 а најмање десет од стотине те кад четир пет година узастопце плаћаш а оно те је пете године лед потукао ма и непадао ти на виноград. Ово је с тога, што лед много чешће бије оне пределе де су брда него равницу, а и нема толико виногради колико поља за рану, те према слабом промету и цена је за осигуравање већа. Но опет нашло би се доста њих. који би и по ту скупу цену осигуравали своје винограде када би било отуда какве вајде, али кад те лед не потуче друштво узме све до крајцаре што ти њему треба да дајеш, а кад те потуче, оно нађе толико изговОра да ти неплати ни толико колико си ти њему дао, шта више има случајева, де је онај, когајелед нотукао морао још друштву доплаћивати. Комисија од друштва дође обично неколико недеља доцшуе како је туча била. Зрно које је опало већ је дотле иструнулу а лист се исправио и дотерао, теизгледа да је штета врло мала или баш никаква. Друштво то неће да помишља, да грозд кога једаред ледудари опада све до бербе те се штета, која се и после два месеца опази треба да пише у штету, коју је лед направио, али то је све бадава њихово морабити за цело и потпуно а твоје како они хоће. Него кад се учини агенту, па се учини комесару, кога је друштво послало, онда ће и теби и њима доста бити, али то није за ноштена човека, а чес-

то и ту се иде на обману, те буд те је лед тукао туд те убија агент и комесар. Ми у овој прилици незчамо боља лека, него да виноградари један другог, да један крај сам себе осигурава. Нека се склопи друштво на прилику из читаве Фрушке горе од самих виноградара, па нека позове све виноградаре из Фрушке горе, а и оне из околице Срема и Вачке па и Баната, да се код њега осигуравају. Поштена иснлата приволе ће сведа се осигуравају међусобно. Друштво то мора се освртати на све околности на које се осврћу и друга такова друштва. Сва места не могу једнако илаћати. С оне стране Фрушке од равнога Срема туче много ре^е бива него с ове нуз Дунав. Томе је поред другог и Дунав узрок. У Вршцу непамти се када је леда било а у Белој га цркви има сваки час. С тога они крајеви који су већма иоштеђени од туче морају мање плаћати а други више. Ту не може бити преваре. Свако то добро у Фрушкој зна како које место лед бије. А кад су виноградари сами друштво они сви добро знаду шта се то зове: потукао лед виноград, они немогу тако бити пристрасни као страно друштво, јер данас мени сутра теби, а друго друштво је свима пред очима, па се на њега лакше пазити даде. Жи нисмо засада кадри изаћи са готовим шханом како би то друштво уредити ваљало. Ми само покрећемо овим реч о томе друштву, нека се најпре говори свуда о томе, па тај ће покрет учинити те ће се наћи људи, који ће се озбиљно тога посла приватити а озбиљна воља то је темељ свакој згради. Ми иак радо ћемо пуштати да се у овоме листу претресају питања, која се тога посла тичу. Ради себе и браће своје, на ноге дакле Фрушкогорци, који искуства имате у поменутом послу.и дурашности, да тај мучан али користан рад свршите!

СРПСКИ САБОР. Што је важније на сабору у Карловцима било, нам остаје да пабирчимо што смо заборавили, но јавили смо досада у овоме листу. Седнице све до по- може лако бити да је и цео грозд на ком чокоту следње и предпоследње прешли смо редом и сада остао, а може бити да је и читав чокот, с тога ће