Glas naroda

БРОЈ 25.

У НОВОМЕ ОАДУ, 22. ЈУНА 1875.

ГОДМИА Г.

Излази сваке седмиде читавом табаЕу. Претпдата. огдаси и до }уси шаљу се уредништву „Гд, Варода у Н. Сад.

ГЛАС НАРОДА

Цена је листу: на годину 4 Фор. на по године ... 2 „ на три месеца . 1 „ за Србију годишње 5 „

ЛСТ ЗА НАР0ДН1 СТВАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ог.1асе п.1ава се 5 нов. ОД сваее врсте и 30 новч. за жиг сваеи пут, цене су знатно ниже за оне ОГЛАОЕ, који што чешие или у што ве&ем обиму излазе у овом листу.

ДВА ПИТАЊА.

Последњих дана изнешена су пред његову светост Патријарха српског два питања, која не можемо муеом преЕи, и због тога, што или због краткобе времена или иначе не доби се одговора на њих. Госп-дин Сима Крестић посланик румски питао је Његову Светост, који је главни управитељ свију народних Фондова, је ли му познато да Стеван Ненадовић ученик 7. гимназијског разреда у Еарловцима ужива три штипендије и то СервицЕову, АдамовиНеву и Путникову у суми од 505 ф . а. вр. Поменути је господин питао ово за то: 1. Што је свуда ред и тако реЕи закон дасештипендије дају само добрим ђацима, а поменути се не само хрраво учи него се још и хр!»аво влада. Биоје од суда са 100 ф . новчане глобе кажњен. 2. Што је обичај и ред, да ко има једнуштипен' дију не може имати две, а тај ето има три. 3. Што се штипендије дају деци сиромашних родитеља, а отац поменутог 1}ака излази на годину на 3416 Фор. осим оног што добије, а квите на то не пише. Тај господин вуче пензије 1416 ф . Од народног Фонда добива 1.400 Фор. и као директор штедионице карловачке има најмање 600 до 700 ф . Отац је номенутог ђака Коста НенадовиБ, рачуновођа код народних Фондова и живи у Карловцима, а води сеЕао да је из Веча. Тако је дакле то ишло. Нађи се у двору, мети руку у народну касу, па осим тога намећети се новац са свију страна. Камо правда, камо истина, Еамо поштење.

да те саборски од код народног Фонда

Друго је питање питао бечЕеречки посланик г. Алекса Стојић. Он рече, да су новине јавиле, бор решио да се неки чиновници привремено наименују. Ме^у тим чиновиицима има и оних, који су дотле били. 0 тим чиновницима говори се свашта, а највшпе то, ко њима није дао. да није могао новаца у зајам добити. Посланик, дакле нита патријарха да ли он за то зна, и да ли он држи да је добро да се инадаље ради као што се досад радило. Ништа тако не убија народну странку илепглас сабору, који хобе напретка народу, као кад они, којима сабор повери народни иметак и новац у управу, варају, крију и отимају народно. Кад је народ викао науправу манастира док у рукама калуђера беше, имао је право, али и кад је сабор поставио своје људе да управљају тик иметком имали су, руку на срце, доста право и ]|фод и калу^ери викати на ту управу. Шта је отуда^било ? То да се управа вратила натраг калуЈЈерима. Неиде ли се дакле на то, да се и сада рече, та код народног Фонда иде као што је ишло, а сада заповедају тамо народњаци. Хррав несавестан чиновник ако и убија свој глас, он себи пуни џеп, он себи прави и штету и хасну, али старешинама прави само штету, јер им убија лепо име њихово. Иначе мора се мислити, да и они имају што отуда, кад за то не маре. Али и кад сви Еуте, јаван лист треба да говори и за то ово наведосмо баш оних ради, којима смо пријатељи и волемо да су на доброме гласу.

Н О В Е М Е Р Е.

Већ од првог Јулија но р. к. слободно је сваком човеку у Угарској без разлике трговине и заната, који ма буди какву меру при продаји употребљује, са новим мерама послужити се и муштериама еспап °вој према новој мери удешеном ценом продавати. У м, к. траФикама морају се већ од горе номенутог дана, дувани цигаре и т. д., новом мером продавати, а то~ ради тога да би се народ лагано на Ист У навикнуо и колко толко приправан у идућу го-

дину ушао, у којој од почетка дана њеног старе мере за навек престају у место њино паЕ, нове долазе. Свако а нарочито трговац, еоји од јутра до "мрава еспапе своје ма каквом мером продаје, ценити може ту наредбу министарску са којом се на олакшање купца тако исто ина олакшање продавца иде, да неби о новој години уједанпут старом мером пресекли и новом почели, чиме би код публике велика забуна а код трговаца велике тешкоће настало, који