Glas naroda

222

Одговор: Цена Фунте = 1365 н. Половина = 682 % — 195 2 пут по седмину _ ^ то кошта 1 килограм 2437 7 2 н. 24 ф . 37"/« а декаграм = 24 37 Доо н - = 24 4 /, 0 н. "VII. Еолео Еошта 1 Еилограм, колко декаграм но ознаненој цени 1 лота? Правило. Уз пола цене лотова у крајцарама изречено, ваља % део те ноловине додати па ће мо имати цену килограма у Форинтама, а декаграма у крајцарама. Пример I. Еолко Еошта 1 Еилограм, колко 1 декаграм, кад је цена лоту 11. н.

Одговор: Половина цене лота је = 5% н, 7 Г поллшце = п / 14 то кошта килограм6 2 / 7 ф - = 6 ф. 28% н. адекаграм 6 ф . % н. Пример 2. Колко кошта 1 килограм, колко декаграм, кад је цена лоту 3 ф . 55 н. Одговор: Половина од цене лота = 1777* % од половине = 25 5 / ]4 то Еошта 1 Еилограм 202% = 202 ф . 85% н. а 1 декаграм = 2 ф. 2% н. Завршујем са ово неколико примера, па ако ми славно уредништво дозволи, то ћу и више о овом предмету писати. (Драге воље У.) преводидап М. К-*

0 Ц В Е Т У IV. Бетар и цвет. У домазлуку природноме, ваздух игра велику и моћну улогу. У ваздуху живи у ваздуху ум.ире све. Он носи са собом клице живота и Елипе смрти, и потоме је пут од смрти животу, и од живота смрти. Ако закратите ваздух живоме створу смрт Бе га укочити; а ако закратите ваздух преминуломе створу, он ће се скаменити. Али, где ваздух слободно дејствује, ту подржава делателност животу, а изумрломе створу олакшава трулење, да тако из његових састојака, нов живот ускрсне. Од те делатедности ваздухове, није мање важно ни само кретање његово: ваздушна струја, ветар. Он чини таке услуге природи, које око не може видети али које дух испитачев види. Ветар преноси влагу и топлоту, сједнога места надруго. Ветар изједначује противности, на земљиноме површју. Ветар расипа које куда ваздух, што га ми издишемо да се не би окужио оео нас а доводи нам свеже ваздушне струје те да не удишемо оно што смо издухали. Ваздух који ми издишемо, што би отровно дејствовао и на људе и на животиње, ветар носи биљу, к >ме он баш годи. А ваздух, што га биље издише, ветар узима, меша с другим својим деловима, како би га могли дисати и људи и животиње. Да нема ветра, угушили би се и људи и животиње, својим издиханим ваздухом; да нема ветра биље би изумрло; да нема ветра тврда би земља попуцала од сухоте; да нема ветра, засушили би се извори река, да нема ветра, море би се укварило и отрулило, и смрт би овладала на нашој лопти земљиној. У тој својој великој, благословеној делателности, на великој површини наше земље, ветар не заборавља ни саме мале цветиЕе, што чекају на његову помоЕ, јер ко Пе други да продрма дрва, сламке и траве, из њиховога живота биљног сна, аво не ветар. Нањ се чека, да пролети у тихој мајској ноЂи, на лаганим крилима својим, да протресе цветове на стаблима, те да од тога потреса нопрскају чаурице, веа зрелих

И II Л 0 Д У. прашниЕа, и да разаспу оплођујући цветни прах' како Бе брзо тучку да приспе или да га сам ветар понесе, ако на истоме стаблу нема женскога цвета, који би примио оп.тођујуГш прах. П ветар верно врши, ову своју малу услугу, Путујући преко далеве земље, узима у своје крило оплођујући прах од биљке, која има само мушки цвет, па га носи на далево, на све стране, и расипа по свим пределима. Па како су прашна зрнца тако мала и лагана, а ветар опет тако снажан, то он понесе милијуне оваких зрнаца, на својим снажним крилима, просипље их свуда и на све стране, по површју земноме, те таЕО она достају и на биљке, што усамљене носе своје девојачке цветове, и чекају на веренике, који ће им доћи из далека. II заиста, чекање њихово није узалудно. Ветар прима на се улогу сватовсЕих кола, и верно вози вереннка невести, која га жељно изгледа, па било она бог те пита како далеко. — Па сад драги читаоче, је ли да нећеш замерити ветру, што те у тамним ноћима језа нролази, од његове хладноће. кад ето размислиш, да он не хита залудан, већ има да врши многе и многе службе на нашој земљи, и да је у томе бескрајње великоме послу, задахнут и не уморном љубављу према услузи воју чини путујући, од цвета до цвета. Он је у таким нриликама нрави проводаџија, јер без њега, свадба се не би могла ни уговорити ни удејствовати, Заиста, ни су кратки пути, што их ветар предузима у тој цели, У ботаничкој башти у Верлину, има једна биљка женскога пола, а њен је верениЕ чах у Америци. и женскоме цвету ове биљке, сваке године довезе ветар њеног вереника, да ту расплођује племе своје, које је човеков испитачки дух, донео тамо из далеких предела, да само задовољи радозналост своју. Тако је дакле ветар, као што сам већ казао, врло диван проводаџија, коме посао увек испада за руком. и ако се он нигде не хвали, да би тиме својурадњу прославио и разгласио.