Glas naroda

232

ТРГОВИНА, ДРМВРЕДА И ПРОМЕТ.

У БУДИМ-ШШТИ 13. јуда 1875. (Недеавни извештај Ст ГеоргијевиЕа). Извешташ о жетви изнутра у земљи једнако су хр!;ави. Није дакле чудо што у слози са извештајима из страних земаља чине те цене непрестано скачу Ијто тако, да су дотле дотерале као оно гладних година. То је веЕем јаспо да из Угарске извоза неможе бити, Шеница за потрошак за септембар и октобар слабо је пролазила ове недеље. Цена 5.90—95. Но од јуче, како се јако из страних земаља тражи и како дена роби скаче сеочила је при крају недеље на 6 11—15 н. Р а ж за потрошак за септембар и октобар иде назорце за шенидом. Еоји је има затеже с продајом, те што се продаје плаЕа се по највишу дену 78—80 <сун. за ауг. септ. 3 ф . 7он, до 4 Фор. Кукуруз банатски, који једосада био сасвим напуштен сада-се јажо нродаје и цена му скаче. Еуповано је радо за јули и аугуст по Зф. 25—30 н. за септ. окт. 3 ф. 45 —50, и за мај јуни 1876 узимају га шпекуланти и има да је добар изгдед за бербу ипак се добро нродаје, али ја опет држим да је данашња билешка за тај кукуруз са Б ф 60 Д. Ц. мало претерана- Репица је пала због тога што се много нуди за продају са 12 ф . чак на 11% за 150 фун. бечких а банатска са 11 на 10% Фор,

Зоб шпекуланти пазе, промет је сдаб а дене се једва креНу. За септ. окт, од 1јура плаЕа се 2 ф . 25 н. за 150 беч. Фун. Ш е н и ц а, промет седмични 120.000 ц. ц. потиска схара роба 89 Фун, ф . 6,70—80, 88 Фун. Фр, 6 60—70, 87 фун. ®ор. 6.50—60, нова роба 84 Фун. ф . 5 90 до 6 ф , Банатска 86 фун. ф . 6.20—30, 85 фун, ф . 6.—6-10, 84 фун, ф . 5,75—90, д. ц. на 3 месеца. Раж ф . 3.60—70 за 80 фун. беч. Јечам ф . 2.50—65 за 72 беч. Фун. Еукуруз ф . 3.20—30 за ц. ц, Радња чврста. Зоб ф . 2.10-22 за 50 беч. Фун. Ренида ф . 10 50, жута 11.25 за 150 беч. фун. Маст свинска варошка ф . 41—41 и по. за б ден. Оланина мадарска у зраку сушена ф . 40.50—41, у о џаку сушена ф . 42—43, американска с леђа ф . 37 и по до ф . 38, беч. цен. Шљиве босанске у бурету ф . 8—9, српски нема. Цена се ните ф . 8—9, за б. ц Нове босанске у бурету октоб. нов. ф . 12—12.25, за октоб. сам ф . 12.50 до 12.75, за новемб. сам ф . 11 50—11.75, нове српске у бурету за окт. нов. ф . 11 до 11.25, у џаку 25—50 н. јеФтинвје.

Г 0 В 0 Р н покојном Јереју СтеФану Болгари-ћу, пароху долова 1 дан његовог укопа, 5. јула 1875. од млађег И ти нас остави — добрч, честна, мудра старино наша! После шестдесет и шест годишњег многотрудног и искуства пупог живота твог, који се у последње време у тешке муке*Ј претворијо био, испуни се и на теби, као лгео ће се данас сутра и на свима нама испунити, оно свето и необориво слово. које нам каже, да од смрти нема избавлења, но да се једном умрети мора. Еод природне љубави и наклоности к животу, која је свакоме од нас, која је сваком Божијем створењу урођена, ти си скоро од годипе дана овамо сасвим равнодушан према животу постао, пак си много и много пута са праведнии и многострадалним Јовом говорио; Мени су тешке муке одређене; кад из постеље устанем, једва чекам да наступи вече, а кад у вече легнем. аја говорим: кад Ке сванути и кад 1е проЕи ноК, коју у самом превртаву проводим чак до свануЕа и белога данка. —Вишесмо те нута и то чули говорити: да је боља и смрт, него горак живот; да је боље и умрети, него дуго и тешко боловати. — Ах! какве ди су то неоппсане муке бити морале које су тако очајања пуне мисли теби изнудиле и које су те побудиле, да ти оно зажелиш, од чега се обично природа човечвја одвраКа; да зажелиш смрт; да зажелиш вечити растанак од своје миле дечице и унучади, која су те тако њежно љубнда и око тебе савијада се; од своје браЕе и пријатеља, који су тако радо у својој средини виђали и искрено те поштовади; да зажедиш нромену живота са смрти, промену овог белог света са мрачним и хладном гробом! Сви ми знамо, љубезна браЕо! каква је тешка борба са дуготрајном бодешћу. Онај, који је кадгод у своме животу и на краЕе време, али тешко боловао. или ком је у део пало, да онакве бодне око себе служи и негује, који због својих тешких мука дан ноб Бога моле, да се на њих смидује, па да их или *) Покојиик је страдао од камена у бешиди, од ког је, нарочито последње године живота свог, неолисане муке подно*сијо. док им није најпосле (3. јула о. г.) подлего« —

А Г Р 0 Б У. «ом и протопрезвитерском наместнику, говорено на |у субрата Саве Коларског пароха доловачког. њихови мука опрости, или да их узме са овога света: тај Ке лако појмити, како је то могдо бити, да наш блаженоуснувши покојник према животу, овом најмилијем божијем дару тако равнодушан постапе, па да баш зажели, да се живота као каква тешка окова опрости и да се из чисда жавих у число мртвих премести. Но остављајуЕи вечном Божијем промислу, који са судбама нашим унравља и располаже, да он по својој неиспит, љивој премудрости евакоме од нас своје дарове и дане живота дели, допустите, љубезна браВо! да се ми, овако сабрани, на што друго у овои часу обазремо и да укратко видимо: Еоха смо ми, или боље реКи кога је наша православпа општина у блаженоуснувшем покојнику, коме ми данас пос.тедњу братску и Христпјанску почаст указујемо, изгубилаУ Сад Ке истом да се наврши 35 година и шест месеци, од како је он из свога места рођења, из Долњег Еовиља, у негдашњем Шајкашком батаљону, гди је 1. октобра 1809 г. ро!)ен п гди је тако исто, али кратко време Парохом бијо, на овдашњу Парохију дошао. — Ерзз цедо то време дјелаоје ону своме дјејателности кругу са оном ревношЕу и са оним пожртвовањем своје морадне снаге, с којом само верни дјелатељ винограда Господња сходно своме светом позиву дједати обичествује. не страшеЕи се ни даевне принеке, ни душевног напрезањи, а јошт мање тјелесног умора или тједесне утруЈјености, која је у овом големом месту еа свештеничким звањем тако тесно скопчана. Еао прави и добри пастир свога словеснога стада, извршавао је он своје пастирске дужности, док му је год здравствено стање допуштало, у свако време, на сваком месту и у свакој даној прилици са онаквом љубави и са онаквим одушевдењем да му се доиста никакви приговор у том погледу учинити не може и да је у свако доба са мирном и чистом савести пред праведног судију изаћи и казати мого: „Се гцт, н дитн јаже нн дмб естк Когт,, сохрдннм н?п> н нн сднне а> нмхг не иогнве. Бојати- се Бога, љубити ближње својо, никоме обиде не чинити, никог не уцведити, увреде радо праштати, своје ду®пости поштено извршивати, са свима људма у миру живити —