Glas naroda

233

то су главва лачела, којих се он за целог живота свог придржавао и Еоја је понајвише и сво.јој духовној настви препорутавао, доказива.јуКи, да се сало нод тим условима чиста савест сачувати, да се само под тим условима споеојно и поживити и умрети може. У друштвеном животу водео је и сам увреде и онеправдован>а пОЈнети, нежели друге вређати; и ако је кадгод кога од својиж млађих Парохијана може бити речма и покарао, то је чинио у намери, не да га вређа, но да га исправи. Од природе бистрим разумом и редвом силом разсу| ен,а обдарен, многе је и многе између нас, који су му се искрено поверили, ово мудрим и зрелим саветом својим, ово пак отачаским настављењем и поучавањем из разних беда и невоља избављао. У своме Фамилијарном кругу заступао је до смрти своје не само код своје деде, него и код својпх унучади место нравог родитеља и благодЈетеља и у том погледу може слободно за углед служити свима онима, који су ради знати, каЕО своју децу одгајити и како се за њихову будуКност заузимати и старати ваља. С те стране заслужује наш блаженоуснувши покојник, да му се неувели венци саплету и ја сам уверан, да Ие му његово потомство и онда јошт, кад се његово распадљиво тјело, које у овом тренутЕу пред нама лежи, у прах и пепео претворило буде, са радостним и благодарним сузама његов гроб благосиљати. Ерема својој сабраћи, која су с њиме заједно у винограду Гпсподњем дјелала указивао је увек оно снисхођење, ону мирољубивост и ону искрену братску услужљивост, која је нешто више, него и сама љубав и која Ке његовој блаженој успомени свагда на високоноштовање служити. Ја му с те стране по сто пута велим: Бог да га прости и Бог би дао, да се и остала браКа на њега угледају. Еао син оног народа, који је увек своме цару и пресветлој царсЕој династвји веран био, хтео је он и желијо је од свег срдца, да и његови предраги Парохијани и његова остала браКа у погледу подајническе верности ни више ни мање, него оно буду, што су и њихови отцеви и праоцеви били, па им је у том и словом и дјелом предњачијо и с тим себи ту лепу за-

слугу стеко, да га је Његово величество, наш премилостиви краљ са златним кретом оддиковао. Све су то, љубезна браКо! тако виспарне и тако сјајне вр лине и добродЈетељи, које блаженоуснувшем поеојниеу нашем ни сами његови противници одреКи не могу и које заслужују. да их ми са златни слови у хроники наше општине забележимо н да се њега увек са радоетним и благодарним чувством опоменемо. У овом дакле озбиљном часу, у ком се ми са тако љубезним духовним пастиром, отцем и учитељем на веки растајемо, ми не можемо своме чувству ни лепшег ни достојнијег изражаја наше нрема њему љубавп и поштовања дати, него ако се овако будемо с њиме опростили: „Добри, честни, многоштовани отче и пастиру наш духовни: Ти, који си кроз толико година с нама и добро и зло делијо; који си пас љубијо и пазио, као што љуби и пази добри отац дену своју; који си нас светом ЕванЈелија просвештавао; који си нас учио познавати вољу отца небесног и који си сву своју среКу и своје задовољство у нашој среКи и у нашем задовољству налазијо: Ми ти при посдедњем растанку нашем од свег срдца желимо, да ти за тв>је неусипне труде и подвиге које си око нажег и наше деце душевног спасенија кроз толико година полагао, ону богату награду са оне стране гроба примиш, која је свима добрим Пастирма и верним дјелатељима винограда Господња опредјелена. Ми ти из дубљине срдца нашег желимо, да се ти у оне небесне обители водвориш гди Ке твојадуша удаљена од свију брига, од свију мука и болова земаљски уживати онај вечитп покој и оно безконачно блаженство, које је приуготовано за све оне, који су на овоме свету поштено, верно и савестно своје дужности извршивали. При овом вечитом растанку, еоји са тугом преиспуњава срдца наша, ми ти последње „С Богом" велимо и вичемо за тобом: „вечна ти памет, Бог да ти душу прости!" (Пошто на жалост нема црЕвеног диста у нас, то на жељу честитих Доловчана и ради свештенства, које понајвише овај лист држи, штампамо овај говор нзјављујуКи уједно да нам нростор листа недопушта, да чешКе сличне ствари у лист примамо У.)

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Београд 12. јула. Еако вам дист прати догараје и на црЕвеноме пољу то држим да неКе бити сувишно да вам јавим, да је ово дана одпутовао у Бон у Немачку на састанак један архимандрит наш, еоји Ке тамо заступати нашу митрополију, а вз Цариграда отишла су њих троица. Наш изасланик сврнуо ,је у Еарловце, да видп како тамо о састанку мисле, војим се вде на то да се уједини католичка црква са православном. Од Немаца на томе послу ради највише проФесор Делингер из Монакова у Баварској; он је и позвао заступнике патријаршије Цариградске и митрополије наше нисмом из кога се види еолико су бдизу православљу стари католици, тако се зову они, који непризнају папу за Богаза непогрешљивог, јерто јесамо Еог. Писмо то гласи: „Прошле године држане су биле конФеренциј» Ј Бону ме ?У члановима православне цркве Русије и Грчке и Англиканске Цркве. у тој цељи, да се спреми и уравии пут. који би могао Довести до јединства у главним догматима наше религије, | јединства, које би могло установити са обе стране пт> , "' 1ан ' е . црквеног братства ицрквене заједнице. Богослови, ^ јИ с У зас | Тупали Германију на тим конФеренцијама, при 1 - он омделу

Еатодичке цркве, Еоја не призназе ВатикансЕи сабор и нове догмате непогрешљивости и неогр*ниченог поглаварства папског, што је сабор обнародовао и што је доказ.да православна црква цариградсЕогпатријархатај естеп р ава цркв а, која је одржала апостолско насљедство и која данас нредставља један део ведике првобнтне апостолсЕе дружине. Што се тиче догматичЕих разлика, које би могле још пониКи између ових немачких богослова и богослова грчке цркве с истока, то мислимо да неКе тешко бити наКи објашнења, која би ове црквене гране задовољила и која би довела до успостављења оног црквеног јединства, којо ј« нрије за више од дванајест вјекова постојало. ми намјеравамо наше конФеренције опет одпочети уБону около подовине идуКег Августа, сретни би били, кад бимогли впдити на тим конаеренцијама представнике и цариградсвог патријархата. А да не би путни трошкови од какове прецрјеЕе били. неЕолико знатнахБнглеза понудило се, да трошкове подаире. Унионистична вомисија управља, дакле, овај званични позив својој у Псусу Христу браКи г.г. про®есорима богословије у Цариграду. и Београду изјављујући готовност да саобшти сва она извјестија, која. би они желили имати. У Минхену 18 Марта 1875.