Glas naroda

242

нима, да што брже вид око вароши подижу. Мало и велико прионе око зидања, и када је зид веВ толики био, да се за нужду иза њега бранити могло, дођу посланиди у Шпарту и Темистокле изађе пред е$оре говорећи им: „Немојте слушати шта се говори, већ | пошљите ноуздане људе, да се о свему рођеним очима у вере." У једно поручи Атињанима, да дотлене пуштају Шпартанце, докле се он не врати. Сада призна сам у чемујествар. Шпартанци не имадоше куд ни камо, већ трпеше, што не могоше изменити. И пристаниште Пиреј би озидано и утврђено. Други задатак био је повећање Флоте. За то скуиштина реши, да се сваке године саграде двадесет нових лађа. Лађе су њихове веслима у напред теране. На свакој било је три клупе веслача. Трећи задатак био је умножавање становништва атинског. Тога ради буде допуштено странцима, да се могу настањивати у Атини. Да би им то можно било, даване су им многе олакшице. Но иоред врлина имао је Темистокле и великих мана. Колико је био заслужан, ипак је увек гледао да своје заслуге увећа, а туђе да смањи. Нобуде, које су га у јавним пословима руководиле, нису увек биле чисте и родољубиве. Када су Иерзијанци одбијени од Грчке, прогањани су неки од оних Грка, који су држали с Перзијанцима, а други су опет натраг позивани. И ту веле да се Темистокле дао подмићивати. Тако му пребацује песник Тимокреон, да га је

у изгнанству с тога држао, што су га његови противници иотплатили. Исто тако проносили су се гласови, да се Темистокле од Перзијанаца дао нотпла| тити, да у њихову корист ради. Шпартанци, који су га омрзли од оно доба,' од кад је настојао, те се зид око Атине нодигао, оптуже га да је издајица. Али се он сјајно одбрани и себи пређашње уважење поврати. Но противници му нису мировали, но су га непрестано наиадали, тако да је у Атини велики раздор и метеж настао. Атињани се лате обичнога средства, којим су се од опасних страначких поглавица ослобађали. Средсгво то био је остракизам. Темистокле буде прогнан из Атине. Он се склони у Арг, но кад га и ту стану гонити, оде у КрФ, одавде Молошанима, па најпосле Артаксерксу, краљу перзијском. Овоме ои обећа услуге своје и добије приходе три вароши. У овај мах не мишљаху Перзијанци у Грке дирати, али кад ови помоћи даду Мисирцима, који се хтедоше одметнути од господства перзијског, науми Артаксерс да рат започне противу њих, и поиште од Темистокла обећане услуге. Овај напрасно умре у шездесет петој години живота. Неки веле да се отровао, не хотећи ништа противу своје отаџбине предузимати, као што беше краљу нерзијском обећао. Он не хтеде у старости са свим окаљати оно лепо име, које у своје млађе дане стекао беше. Кажу, да су му пријатељи тело потајно у отаџбину нренели и сахранили уз пристаниште Пиреј, који беше дивотно дело његових руку.

НОВЕ МЕРЕ.

Колики је метар на ову нашу стару меру кад се узме то би рад сваки да зна. Мислио би човек да се на тај метар само дужина мерити може, али су људи по метру удесили и друге мере, за терет и за течне ствари и зрна. Те мере зову се другојачије. Зову се литра и кило. Метром се мери дужина, ширина у опште површина. Литром се мере ствари течне а килом терет. Метар је по Фата и два палца (цола) и нешто врло мало више. Кад ти дакле до године буде требало чега онолико колико је по хвата садашњег а Ти ћеш искати мање два палца и мање онолико, колико је дебео нож са туие стране, јер толико управо Излази. р Литра је цимента скоро три сајтлика велика или уираво један сатљик и пети део од једног сајтлика мања него двоФлаша — мос. Кило (ово је скраћено од килограм) то је тежина за кантарове, и теразије и има 1 Фунту 25% лоти наше старе мере. Речи што се домећу уз сваку врсту мере, било дакле за зрно, иди текотину или простор и т. д. ово су. Мирија то значи десет хиљада на пр. миријаметер то је десет хиљада метра.

Кило значи хиљада. н. пр. кило-метер то је хиљаду метри. Хекто значи стотина на. пр. хектомер сто метра. Дека' значи десет на пр. декаметер десет метра. Деци то зн#чи десети део н. пр. Дециметр то је десети део метра, или десети део од по Фата и два палца од прилике. Центи то је стоти део; н. пр. центи-метер стоти део н. пр. милиметер хиљадити део, Једног метра; кад би се метар разделиона хиљаду дедова иа узео један део тај бк се звао милиметер. Код мера за терет, узимају се уз реч грам остале које значе колико на. пр. 1 килограм то је 1000грама; миријаграм што би значило десетхиљада грама неупотребљује се обично. 1 хекто-грам то је 100 грама 1 дека-грам то је 10 грама 1 грам остаје грам 1 деци-грам, то је десети део од грама 1 центи-грам, то је стоти део од грама 1 мили-грам то је хиљадити део од грама 1000 килограма (или кило) то је колико једна бачва, а то је мера, која се употребљује на бродовима. (Наставиће се.)