Glas naroda

290

У Б 0 Ј Н Е П Е С I Е.

III. Да грднога безочанства! Да покора и срамоте! У прљавом сваком куту Несите се вашке коте. Па урличу из свег грла. Дахћу, реже, бесно лају На сунчане свете зраке, На сироту, бедну рају! Ниске слуге несавесних И обесних господара, Натичу се у урлику За некол'ко худих пара. На нас грде, па нас руже, А погрда све је живља: Да смо легло бунтовничко, Да смо чорда полу-дивља. Није тако, бездушници! Док на рају устајете: На крст мука немилосно Дотле бога распињете! Е слобода бог је славан, Том се богу раја моли, А војводе на бојишту Христови су апостоли. Може бити, да ће Христос: Да слобода опет страда, Ал' ванђеље свето каже Да ј' христова вечна влада. Новом славом ускрснуће Бог слободе, злобни људи,

(Настављене.) Џелатима разбојничким Да право и строго суди! II. Слава зове, име иште: Сви до једног на бојиште! Или дично на разбоју мрети, Ил из канџа зверу се отети Живети ил мрети! Наша поља, наше горе, Наше реке, наше море! Српска била, па и биће влада Од Ловћена па до Цариграда Српска биће влада. Нек све своје гаде пусти Гнтсна звери из чељусти: На еомаде разнеће је раја Починиће хиљаду белаја Од Турака раја! Мусломане, бесна хало, Поганијо, стани мало! Јоште има Срб-сокола сива: Сломиће се сабља твоја крива, Још је раја жива! Сложно, храбро, нек се гине! Нек иадају бесне псине! Ео се бојној не одзове труби Султанову нек напучу љуби, Ео не шкрипне зуби! Сетите се славе старе, Потегните сви ханџаре! Призовите бога великога, Па ј.уриш на душмана зверскога На азијатскога!

Дично име, српски роде. Никад више 'ваке згоде! Покажиде. Јевропа те гледи Шта витешка мишица ти вреди! Јевроиа те гледи! V. Пашите се!. врстајте се ! На ноге! Нема више старе клетве, Тешке наше неслоге! Сви за ј е дн о! с в е за ј е д но! У славу! Издајник је који неће Под народну заставу! Сваки борац гњевна муња Тежак гром: Србадији зора зори, ТурсЕОЈ вечни прети слом. Врстајте се!.на крвави Хајдмо рад! Нек се љуља, нека падне С џамијама Цариград! Нек огрезне вае у крвк Земљин лик, Нек се знаде, кад се диг'о Петстолетни мученик ! Ил нек нема српског више Пмена! Нек не буде Немањиног Јуначкога племена! Ал крв ће нам печат бити Речити. Да ј' слобода златна била Србу узор вечити! Мита Поповик

ИЗ ОПИСА БОСНЕ М ХЕРЦЕГОВИНЕ.

У белешкама нашим под рубриком шта бива ненрестано се спомињу имена босанских и херцеговачких села вода и гора а многи незна ни де стоје, те ћемо по „опису Восне једнога родољуба" саопштавати редом места и околину која се у устанку спомињу. Поменути писац описује путеве по Босни и Херцеговини а то је најбољи начин да се упознамо са једном земљом. Ми ћемо засад навести опис дутева од аустријске границе до Бањалуке и то: I. Од Градишке до Бањалуке Од Градишке до Вањалуке има природан друм он иде од Градишке преко равнице јужноисточно к В рбасу, за тим три четврти сахата близу обале и подножјем брегова, и даље равнином бањалучком у само место Вањалуку 6 сахата на колима, а 9 на коњу.

Еад је сухо пут је добар, али кад киша падне или када снег завеје иМа ироваластих места, а особито у грмовима савске равнице. Од села пролазимо само кроз Ровине око два сахата од Градишке. Пре овога долази место Дуб р а в е, даље има на путу само два хана, Шибић и Перо. II. Од Ностајнице до Бањалуке. ОдЕостајнице иде пут из долине Уне (вода)шумовитим, стрмим обронком на брег, иде њиме мало, спушта се на Енеж-поље, пресеца му равну страну јужноисточно и долази тако до Горње Енежице Нз ове долине иде даље нреко неравнога земљишта, које Енеж-поље од Приједорске низе раздваја, горе доле јужно, и с пушта се с једне стране по мало У