Glas naroda

330

НАПРЕД4К П0Љ0ДЕЛ0ТВА У САВЕЗНИМ ДРЖАВАМА СЕВЕРНЕ АМЕРИЕЕ.

Из Балтимора у Америци добили смо од једног Србина вданак иод горњим насловом, у коме се описују знамените зграде главне вароши савезних држава Вашингтона, па долази и на агрикултурну палату де је тада, када се иомевути брат Србин у Вашингтонубавио, била изложба земаљских производа. На изложби наишао је поменути Србин на опис како се развијао напредак у нољоделском раду. Исти оиис доноси ме^у осталим ово: При крају прошастог столеЕа почело се у Америди радити са плуговима, који су поправљени. Тако годипе 1797. издао се патент за плугове од гвожђа линеи", но исти плугнијемного овдашњим земљеделцима, који се овде зову Фармер вредио, јер су многи мислили да ће гвож1)е земљу отровати и шкодити усеву. Сада имаде до 1200 Форми плугова за свакојаку радњу с различитим алатима и машинама као што су машине за косидбу, за вршидбу, за влачење, ваљање и т. д. Дотерало се тиме дотле да један човек са два коња изради онаки посао какав су некада њих толико радита морали. Са машином за косидбу чињена је прва проба год. 1840. у БуФалу. Испрва није добро испадао рад с њоме, али се доцније мало по мало поправи и дотера тако, да јој данас никакве поправке нетреба. Године 1864. било је у северној Америци 187 Фабрикау којима су прављени алати за обрађивање земље; те Фабрике правиле су годишње хиљадама машина, које су вредиле 15 милиона долара, а од то доба још је више таких Фабрика подигнуто. Године 1870. алати за пољску радњу вредише 336,873.492 долара. За 20 година умножило се дакле алата за више од 185. милиона долара. Сваке године толико се, које нових машина пронађе, које старих поправи, да се изда до хиљаду па-

тената, т. ј. права за проналазак. Патент је то, да који изуме особит плуг, да га он сам сме нравити, а други не, то је што и привилегија. Што се у машина толико напредује то је узрокшто се оне страшно купују, а купују се с тога, што је земља испрекрштана жељезницама те је земљеделцима пијаца отворена и радња им се са машинама исплаћује. Године 1860. произведено је овде 838,792.742 шефЈа жита, један шеФел то је 16 мерова немачких. Год^бе 1840 беше само 84.823,272 шеФли жита, а год. 1, 17 0 у 287,744 626 шеФЛИ више. м До пве 80 година у јужним државама је п. >!ук врло слабо сађен, док се није пронашла Егренир-мћшина, то је машина за чишћење и млатење намука од семена. Без те машине имао је један човекчитав дан посла док једну Фунту памука од семена очисти. Данас може један човек с истом маншном лако 2200 фунти памука очистити. Године 1860 израрено је 2,072,230.800 Фуната. Од тога извеженоје 1,765,115.800 фуната. Вредност ране што се преко године у Америци добије икноси 300 милиона долара. А овамо није урачунат доходак за сламу, сено и траву. Одгојавање марве напредује тагсође јако у Америци. Године 1840. беше 14 милиона 974 хиљаде и 585 комада марве а године 1870 веВ је скочило на 23 милијона 820 хиљ. и 608 ком. које вреди до1 билион 525 милиона, 276 хиљада и 452 долара. Године 1870. беше на 285 милијона 800 хиљада и 598 галона млека, (Један галон има 8 Фунти). Даље је начињено те године 6 милиона центи масла и 2 милиона центи сира. Све ово вреди 4 милиона долара. Замарвушто се сада коље добива се двапут више него пре десет година. (СвршиПе се.)

—-"-»■^лллЛЛАЛ и\ЛЈ\Г

Ј1УКА ВУКАЛОВИИ написао Јово Наки^енозић. (Наставак.)

Његов отац Лако ВукаловиБ, човјеквисок, крупан, срдачан у животу, високога чела, великога ока, прострјељивога погледа, дугих образа, црљене длакедугих и густих бркова, благог говора, постојаног карактера, слободнога духа, јуначкога срца. нун жара, родољубља, био је главар на Зубцих. Дако се оженио Ан^ом Тауричића из истих Зубаца и она је жена била лепа, умиљата и виђена. с њоме је Лако три сина имао: Луку, Јола и ТриФка; двиекћери, Јовану, која се удала за Спајића у истоме селу, и Петрану, удату за Ковачевића у Грахову. Лука са својом браћом био је чобан код оваца, док му Турци отца насилу неизагнашезато,штоније дао, да пљачкају народ, него се сили силом одапро. али га Турци на посљедку присилише, те год. 1855' пошто му пет браћа погибоше, мораде прећина ау-

стријску границу и настани се са својом породицом на Ђурђевом бр лу близу Херцег-Новога. Овде је Лако провео четир године радећи неуморно, неби ли пробудио из дремежа Херцеговину и подигао народ на устанак, да се ослободи тешкога турскога робства. Са овога гледишта Лако је сваком приликомподговарао херцеговачки народ, а особито своје Зупце, да се недаду застрашивати од привидне турскесиле нити да чине измет Турцима, доказујући, да је Србин познат као јунак, те је зазор и срамота да двори Турчину. Лако доиста виђе добар плод његова неуморна рада, јер се народ на Зубцих већ почео бунити и није хотио признавати главаре, које су муТурцинаметали .