Glas naroda

1>Р0Ј. 42.

У НОВОМЕ САДУ 19. ОЕТОБРА 1875.

ГОДИНА Г.

Излази сваке седмице на читавом табаку. Претшгата. огдасии дописи шаљу се уреднишву »Гд. Народа у Н. Сад.

Цена је. листу: на годину . ... 4 Фор на по године ... 2 „ на три меседа . 1 „ за Србију годишње б »

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ ПРШВДУ, ПОУКУ I ЗАБАВУ.

за оглаое плаћа ое 5 нов. од свакк врсте и 30 новч. за жнг сваки пут, цене су знатно ниже за оне огласе који што чешнк иди у што вебел обиму излазе у овом листу.

НАШИ НОВЧАНИ 3 АВ 0 ДИ.

Како су се и у нашим крајевима почеле дизати „банке" „штедионице" и т. д. свеје толистом гракнуло: ево среВе лепе. Нема томе ни пуних десет година и шта видимо. Видимо ту!је Фирме у српском крају, српске салаше у туђим рукама, видимо добош пред куЕом некада богатих људи. видимо трговца де грошићари, занатлију де копа, видимо — да грдне штете и срамоте гробове самоубица, видимо тавнице варалица. А зашто? Не, каошто сетуже — са хрђавих година. не ни са хрђавих људи, него са не сретних завода. Ево новаца, нетреба залога, нетреба интабулација само прост потпис. Та шта је то потнис, потписаЕу и теби па и теби. Потиисаћу једном у Новоме Саду, другоме у Бечеју трећем у Ст. Томашу и т. д. Навадићу ни колико ни сам невредим. Радићу, промећаћу се па ето и мени и свима. Али три месепа нису три века, нису ни три године нису ни година дана. Хоћу да платим, немислим преварити, али сад само немам. Добри директори продужиће и на даље. Али и онда нема. Стала трговина, стала радња; нагомило сам толико. Имам више него што сам дужан. Платио би и дуг и остало би имени кад би сам продавао, али ако добош дође. Кредитори немогу да чекају и шта је ново код вас? — Није ништа јуче су затворили радњу овог или оног, или затворили баш и његаили јучеје овај побегао, онај се убио. Један је пао и повукао је троицу за собом и т. д. Камо оно благословено доба, када ти је дошао стари трговац и рекао мла|)ем: видим синко да си поштен и вредан, ево ти нека крајцара, ради с њоме, а мени ћеш дати шта је право. — А каде да вам главно вратим? Кад узможеш, немој се синко убијати, боље да ти и недам, него да у невреме натрагиштем. На или је ту био сведок или није, када се овај уговор правио, па или је било писмена или није па је опет трговало се и радило и више среће и берићети било. Али онда није трговина цветала као сад? — Цвета трговина, али вену трговци. Нашто су данас тако силне обвезе, нашто таки кратки термини? Да се више и чешће вара. Не што се хоће, него што се мора. Да није новчаних завода пружао би се човек по своме губеру. овако се пружа по банци или шпаркасиани једно нпје његово. Но има новчаних завода, као што је срнска за-

друга за међусобно помагање и штедњу у Новоме Саду, који нису тако опасни, де се више но старом, онако Фамилијарно влада: ако н^можеш у једанпут, а ти ћеш у десет пута; таки завод кад се у њему неодомаћи пркос, кад неовлада надувеност, могу да буду од користи свима и јачима и слабијима, и за поједине људе и за целину. Колико је намапознато у поменутоме заводу није се могла да избегне та незгода. Завод сам, управа његова, уцелини така је да јој се нема шта пребацивати шта више, да јој се мора много штошта у лепу заслугу уписати, али један човек, зао дух је тогазавода, и тај човек на таком је месту, да може да ћуд своју и на штету самог завода истерује, он је директор, имућан је, а наш свет држи да онај, који има новаца, без питања од куда и како, треба да и власти, и пусте ћуди има. Наука, знање, то је нузгредна ствар, на није ни нузгредна ствар, него није ништа. Ти свршиш 20. школа, потрошиш на то 10.000 $ор. То се не зове да имаш капитала од десет хиљада, ти немаш нншта, на за то што новца немаш, немаш ни заслуге, ни кредита ни права. Нашто си учио школе и требали учити школе, кад онај, који не уме ни своје име да нотпише, него час пише Е час пише Ј., има до дванајст стотина плате, у задрузи 950 и у банци за 36 пута по 5 Фор. и још се каже, да је онродољуб, да он чининароду, иа је добио привилегију, да сметерати ћуд своју, а нико, ни јавни листови несмеду то сиоменути ни огаинути, он је немеш овога века. II плата му нејде као другим људма, него де други, чија су имена чувена но читавом народу, морају од јутра до мрака аргатити да заслуже мање пего што он добива за пети део времена, он седи само три сата нре нодие, и то не сваки дан, дакле плата му је на годину унраво до 2400 Фор., јер за ио године изузимајућн све свеце. недеље и многе и многе друге радне дане, кад се после подне одбије, добива од задруге 950 ф . а од баике за 36 пута по 5 Фор. Али шта ћеш; он има и сви они, који се зноје и вукуму на гомилу, држе се за срећне, што му дају 1200 ф. за по године, и што се са њихових леђа попео дотле. да други од њега зазиру. Таки људи туже се непрестано на терст, који за народне ствари носе, а незнаду да други плаћају хиљадама годишње огласе