Glas naroda

352

субашлук, попа парохијал. Паор тужи мајстора, што је иаручбину препродао. Мајстор паора што му је земљу преорао. Пијанице бирташа за малу олбу. Бирташ пијанице за полупану стаклад. Чувари поватали коње у потрици, те туже коњушаре. Коњушари чуваре за покрадене шешире с њихових а улара с коњских глава. Жена једна другу за позајмљену пређу. Девојке момчад за подеране рекле у колу, а ови један другог за разбијене носеве на рогљу. Све је то једно на друго зинуло пред варошком куђом: Јесте, није, дужан си, нисам, мој је, није; ти си лопов, обешењак, хуљо, курво, бештијо, чекај само ... Око 7 часова изјутра подолазиле су и суђаје, чланови сесије. Кадгод су они раније полазили варошкојлсућн, али су опет у исто доба приспевали на суд. До суда понили су они десет Фртаља ракије, казали оном, што им је плаћао, да неводибригу; он ћевећ добити — а кад је добио — двадесет пет месго право, које су му суђаје обећале, ове се изговараху: Неможеш брате шта, кад је њих више, капетан, лаћман, Фелбан, на њихова је власт брајко, ми смо своје чинили, не можемо се ми ваљда с капетаном тући ма било поможено, да су у пола толико пута отворили уста у суду за њега, колико у крчми за његову ракију, него нн да би беле муктаџије, лажови једни! И сада су они тако почели, али господин домин, кад је ушао у судницу, а оно као да је подрум, де бурад са смрдљивим шпиритусом стоје — он је одмах рекао на глас кнезу: „Господине киеже, данас неможемо држати сесију", а насамоЈ му је казао: „Ја нећу да ракија суди, који год дође нагшт на суд, тога ћете ви истерати из суднице, па био он партаја или суЈјаја, ако нећете ја ћу јавити даље, па па ако то непомогне — збогом, пијан суд нека тражи себи пијана писара. Ако икад, сад у почетку ваља да се покажемо. Би знате, да је увек боље оно, што је прошло. Свету је и онако чудно, па богме и смешно, да му кожу суди. Тешко је слушати себи равног, али кад се тако владаш, да те себи раван поштује и уважава, онда ћеш бити сто пута пре и боље послушан него онај, који је у већемреду. Официра је наш човек слушао што га се бојао, а тебе слуша, што те поштује, но да те поштује, то тек мораш заслужити, а то се незаслужује, кад ти ма каква хуља налије смрадом уста, да их отворити неможеш, кад ваља што против њега да речеш." Кнезјеовонриповедио главарима а један је од ових додао. „Је сам ја вамаказао, да ће тај нама правити посла, неузимај ти учена човека за домина, њему смрди така лепа ракија, а да је нашем каплар-Штеви петролаја — то ваља, тај се братац нецивра, тај вам иде^као и ми, мастан, подеран, тога не би овај кожух упрљао, кад би га обукао, а овом не смеш ни близу; то ти је брате чоја — хаглик као стакло, ни дисати не смеш норед њега да не посукне —

тога смо ми требали за домина, па да видиш живота, али опет за то, или баш за то недође никад више ни један суђаја пијан на суд. И сада дакле дошле су суђаје трезне на сесију. Људи се испрва љутише на ту новину, беше им ненраво, говорише, да су се тикве покондириле: „ностали брате господа, па неће с нама р и т а м а" ; после им је смешно било: „П р а в е с е људи свеци", доциије чудно: „0 ко би то јошиомислио, да се човек од ракије зарекне", а најпосле нашли су да је све то нешто обично и не само то, него баш д а ј е у р е д у. Суђаје кад су дошле пред варошку кућу, назвале су сакупљеном свету: добро јутро, и овај им је учтиво поздрав вратио: Бог вам добро дао. За тим су или отиш.1и у писарницу, или су се посадили на клуну пред варошку кућу, одакле су млађн поустајали и направили им места. Граја се одмах стишала. Сураје добише прилику да виде. ко је све на сесију дошао, чуше за што се ко парничи и што би научени људи рекли: оријентоваше се, научише се у свакој прилици наћи. Нуз то им помаже што је један из сокака тужитељева, друхи из сокака туженога, један добро зна једног, други другог, сад само ако хоћеш по души, боља суда нема. Така ти је порота. У том до|>е кнез и нотарош. Сућаје у^оше у судницу. Судница је молована. Намештаја има врло мало али тим је соба озбиљнија. На среди стоји дргачак сто нревучен лепом зеленом чојом. Око стола, толико столица, колико су])аја има. На столу у прочељу стојн распетије Христово и мало звонце, а на зиду спрам врата лик царев. Јога кад споменемо дивит и перо на столу поред звонца, онда смо изређали сав намештај собни. У прочеље посади се кнез, до њега с десне стране нотарош, а носле с једне и с друге стране по два општинараУ помо! пребеглим Босанцима и Херцеговцима послато је преко овог листа: Из Меленаца 8 ф . а. вр. — У предирошлом броју јавилисмо, да збогважногдогађаја изостаје рубрика: Шта бива по свету. Сада смо у стању јавити, да је то учињено усљед опомене од стране вдасти, која налази да се у ономе, што пишемо под споменутом рубруком тера нека политика, а са политпком смеду се бавити само дистови који су кауцију дали. Ма држасмо а држимо и сад да голо навађање оног шта се догодило на бојишту или иначе није никаква политика, да реВи: Турци су обесили сед ам кн езова у П о п о ву пије ништа друго него кад би се јавило: у ш у ми су курјациподавили седам људиАли власти се ово чини другојачије, а ми јој неможемо шта; вдаст је. За то молимо читаоце овога диста, да и они не будУ према нама као власт, него да нам остану и надаље добрипри јатељи, а ми Кемо се постарати, да до нове године и кауЦИЈУ набавимо, па да са новим летом у нове жице ударамо тенајВД нечиј и политику потерамо. Уредништво Гл. „Народа-

ВДАОНИК „ЗАДРУГА ЗА СРПОКУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ." — уредник ИаНТа ИоПОВИћ.

Српска народна задружна штампарија у Новои Саду 1875.