Glas naroda

БРОЈ 48.

У НОВОМЕ ГАДУ ВО. НОБЕМВРА 1875.

ГОДИНА У,

Излави свасе седмЕце 1НШ| ЧВЕР М ТПВГ а вШМк МИВ Ш ^ ена ' е - ЛИСТ У : № читавом табаку. јмјв ји Ж ■ н јј ј н И 1и ii 1 в на годину 4 фој Дретилата. огласи и до- в 11 дш н и јвк «р^| Ш ј|||ј ИШ на по године ... 2 „ аиси шаљу се уредннш- ЈИ вИ јШк | Ј В Ц ју^Ц Ш Ш Ш || §№& ш ®Р И иесеца . 1 „ ву „Гд. Народа у Н. Сад. А| 9|ШП|Л|%» ИИ1ПШ1Ш 1~тШтШт за Србију годишње 5 „ Л1СТ ЗА НАРОДР СТВАРИ ПРИБРЕДУ, ПОШ И ЗАБАВУ.

?,& ОГЛАОЕ ИЛАБА СЕ 5 НОБ. ОД ОВАЕЕ ВРСТЕ и 30 НОВЧ. ЗА жиг ОВАКИ НУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ оглаое КОЈИ што ЧКШћЕ НЛИ У ШТО ВКћЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

0 ПИЈАВИДА. Не треба тражити, куд год се окренешнаћешједног. којн на памук пије крв народну, наИеш циндара, који новце на зајам даје а интерес узима онаки како му ђаволска душа подносн. Није ништаново, да се, код тих, који терају занат са издавањемјновца у вај«м 50, 100, 500 и 1000 процената узима, да се дакле на сто Форината толико исто или двапут ивише пута толико интереса истера. Ми знамо Једногтаког бездушника кош има само 500 ф . новца капитала и он одтогатоликоинтересаистера да леиогоспоцкиживи. То це^ење зову Немци вухер и ми смо од њих већ ту реч присвојнли. Има крајева де су ти вухери читаве чете као оно чете, татарске у Бугарској створили, те љима сву земљу опколу и у евојупређу као паук муву увуку, исисају и удаве, То је тако иуГалицији, али и иначе има тога отрова свуда. Има овде у нашој вароши а јамачно биће и у другима, вухера, који имају своје сензале као итрговцисараном, али то нису грошићари, то су Форинтари. десетинари и стотинари, ти ти најпре одеру кожу, па те онда пусте своме госи, да те он удави. Ти вухери и ти сензали њихови знаду се, те чим си од једног другом отишао зна колкко си тежак ијошморапг га у руку пољубитн што Пе ти нож у ребра урити, затошто тинијеу срце погодио. Ти вухериизумели су особити начин, даду ти новаца; али свакокојако гледе, да им прву рату неплатиш, теондатоваре интерес на интерес дотле докле не будепг њихов роб. Ако неможеш новце а ти одради. Турчину више се бадава не аргатује него овим пијавицама свецким. Тасих је по вароши гомилама а но сели нееолико , али и сувише много. У месту Г. у Шајкашеој један је човек био у крчми дужан нешто једнои вухеру, грк-бирташу, и тај је умео тај дугдотлепен,ати док није кућу и 8 ланаца земље тога човека на себе привукао. Ти вухери и с друге су етране џелати народни.Они задуже човека и кад овај неплати на време они га туже и буд зашто му се продана лицитацијиимање, које душеван човекЈцеће да купи те да остане на љима, тима, што кајише с ле!]а деру, те их Србијанци зову „кајишарима "

А НАРОДНИМ. Ми смо у овоме листу јавили, да је лане у Футогу продата за Форинту једна куБа, и ту је да богме један такав измет људски куиио Сада у пештанским листовима читамо, да је по сесије земље у Саладу у Шомођској жупанији за седам Форината продано. У Бихару нродано је тридесет к два ланца за девет Форината. У Нар-Бајошу једанвухер, који је са 30 Фор.дигао дуг на 120 ф . куцио је на лицитацији одЈована Варадије39 ланаца земље ораће, кућу и 3 ланцаливаде што је све процењено на 3018 ф . за четрнајст Форината, те сада дужник ако хоће, да му се одужи мора јошићи на робију овоме и робити му најмање две године дана. Тај вухер многог је у лопове и убијце отрао. То је зло већ дотле у овој земљи скочило, да је у бечком сабору 19. о. м. без икаквог тако рећи новода и реда повела се реч о тој куги, којагоредавиљуде него диФтиритис децу. На сабору кад се хоће шта да претреса, то или су министри закон предложили или је посланик предлог поднео, или је предрачун томе узрок, али овде уватила се прилика, која нема никакве свезе са оним, о чему се почело претресати и нити је председник опоменуо говорнике на ред нити је ко сетио се да иште да то председникучини, него је све као бујица понела са собом та реч „вухер" и сви су пријонули, да се домисле. како ће змију убити. Пре евегасу пронашли да треба да се г.;еди, да се дигне ценаземљи и иметку. Ово је јамачно нужно не само ради држављана него и ради државе, јер ако је земља на цени и држави. која је као што је Угарска земљеделска држава, ссаче цена. То ће се урадити тако, ако се оном штоназемљи роди дигне цена, а то опет иде онда, ако се извоз олакша, ако се жељезнице путеви и т. д. уреде, али богме како се ради неће за сироте земљеделце скоро берићета бити. Жељезница има доста, али све иду поред спахилука а пут од Новога Сада гради се већ четврт века и никад неће моћи сагра!)ен бити јер док на једнем крају готов буде са другога ће већ разнешен бити; у Банатутамо сеи не почиње. „ г