Glas naroda

БРОЈ 52.

У НОВОМБ САДУ 31. ДЕЦБМВРА 1875.

ГОДИНА V.

Излази сваке седмице МИМЈ Л М ЧРЧР & ЧН1 #4^ ШШ Ж Цена ]е. листу: иа читавом табаку. ■■ 1Ж Л ■■ 11 Ж НМ! Ш Л на годииу 4 фо) Претагаата.огдасии до- И II МШ Ш Ш®® ј^Ц Ш™' р 1 II нК на по г »Дине ... 2 „ писи жаљу се уредниш- Д Ј 1 И| 11 II К.1 Ц #1 ЈгШ на три месвца ■ 1 ву „Гл. Народа у Н. Сад. ■■ УнААМ ■ШВШН ШШ * за Србију годи1пн>е б . ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ВАВАВУ.

8а огласв ПЛАБА СЕ 5 нов. ОД СВАКЕ ВРСТЕ и 80 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ДЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАОЕ ЕОЈИ ШТО ЧКШћК ИЛН У ШТО ВЕВЕИ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

У О ЧИ II0 Још неколико часова раставља]у нас од нове године. Отара је веђ прикупила сав свој пртљаг, еоњи суупрегнути, само да се запну штрањке и да одјезди у вечну прошлост. Неће ни рачуна да нам положи пре него што оде и ми нисмо кадри нриеилити је, да то учини. Остаје нам да сами кажемо штанамје ова година донела или боље однела. Говорићемо само о ономе што се овога листа тиче. На првоме месту да сноменемо ужас. болест дифтнриту, која нам нодмладак сатире. Болест је ова баш ове године првм пут на нас тако жестоко ударила, да се неможемо да одбранимо, него нам деца наша падају као снопље иза косе жетеочеве« Година ова донела нам је комуналне школеу Сречу. Незна се ни ко смо ничији смо. Једне раја два арача даје. Можеш држати и своје православне школе али морага нлаЕати и за општинске. Ван Срема ако није тако зло још ни близу добра није са школом. Учитељство сгење нод бременом свога ненриродног иоложаја а народ је са школом незадовољан. Натоме црном облаку светли се само једна зрака, а то је преларандија у Горњем Карловцу, што је ове године отворена.Учитељи њени нека пазе дасе итанеугаси. Дрква и ове године неможе утешена бити. Свештенство живи на божију вересију. Трговина не оиаде него нронаде. Најчеститији људи, најјаче куће уклонише се са пијаце. Занат је толико снао, да је скоре трећина занатлија доспела да буде бирташ. Нољска привреда ни каква. Ране мање него што је прошле године. а и што има нема јој цене. Вино је родило, али цена гора него рана. Остаје то, да човек волије га сам попити него другом ноклонити. Нијанкесу нешто свакидашње, из ових истиче свако зло. Друштво се покварило, Злоба и пакост свуда овладала. Хр1;аве године, хрђави и људи. Још је једно зло. што ако није ноникло у овој години а оно се у њој укоренило. разгранало. То је „вухерај", клање народа са великим интересом. Промет у земљи ове године такође је хрђав био. Срества за исти-нутеви-још гори. Великаши су знали удесити да ватрена кола само норед њихових земаља иду а сиротиња мора да на леђи из једног села у

Е ГОДИНЕ. друго на пијацу свој производ носи; јер на коли од блата не може. Зима је напривила путеве по суву, али су сада они на води стали, на којима се у великом односило и трговина дизала. Осим тога управа у ошптинама и варошима није ништа радила да се благостање у земљи дигне. Министар је изнео илан како да се у вароши иносели уирава боље уреди. Вароши са тим планом нимало нису задовољне. Скоро све казале су да не ваља и ишту да га сабор неприми када га министар овоме ноднео буде. Ни управа у сели неће дакле по томе нлану особита бити. Људл чине да закони ваљаду. Бадава добри закони, кад нису таки људи, којиимају пазити на законирадитипо њему. Још остајеједно зло да сноменемо, које народеу овој години сатираше. То је ексекуција. У свима новинама нише се о томе како та аждаја нрождире и носледњи залогај сиротињи а бољему корен подкопава. За два Форинта реста направи се 12 ФОр. трошка. Отера се на гшјацу марвинче, које трипут толико вреди и прода се по то колико трошак износи, а стари дуг остаје, те опет на ново носи оно, што се даде однети, док се у земљу и у кућу не удари Министар кога се ово тиче, обеПао је, да Пе урадити да од нове године више ешкуције не буде, бартакене, каква ове године беше. Са ње остаће ова година црна у историји мајезлатом уписивали. Ако узмемо нашу нравославну годину онда ова година сасвим је друкчија од досадањих. 1'имско је ново лето ирошло. Досада се пазило шта ће на тај дан силници рећи. Сада ови ни зуба не помолише. То је већдобар знак нове године по римском анешто што се и нашој старој у добро уписати може. Силници виде, да нису они више свемогући, јер народи могу да им побркају рачуне, и ту долазимо на нешто, за што стару годину може Србин са златни слови унисати у историју твоју, ако нова година сачува аманет, који јој у томе стара иредаје, ако одржи срећу и славу срискога оружја у Херцеговини, теда престане једном да Србин коси а Турчин односи, да Србин роди а Турчин одводи. Да није овога етара година неби заслужила ни да.јој при одласку кажемо: Срећан ти пут!