Glas naroda

4?;2

За шест месеца; ако се у Европи телеграФисало за два месеца. Телеграм се онда задоцнијо, ако у Евроии после 48 сахати од кад је иредаг, прими ее, а ваи Европе ако то иосле 6 дана буде Преииси телеграма могу се добити од оних у Европи за шест а од оних ван Европе за осамнајет месеци. За сваких 100 речи плаћа се 20 н. Остале наредбе о телеграФисању у Аустро-Угарској остају и даље као што је ирва, да се за телеграме од 1 до 20 речи плаИа 50 и.

За стране земље цене су ово: у Црну Гору т Дубровника 20 из Далмације 40 н. иначе 1 Фор. у Романију са границе 40 иреко границе 80 н. нз Угарске Галвције и Буковине 1 ф . 20 а са других штација 1 ф , 60. У Русију са границе 60 из Галкцвје и Буковане 25 миља од Руске граиице 1 ф . 20 иначе свуда 3 ф . 20 и то у европеку Русију, а у Кавказ 4 ф . 20 У Сибирију 9 ф . 20, до 15 ф . 20. У Србију са границе 60 из Угарске 80 из Аустрије 1 ф . У Турску, из границе 60 н. иначе 2 ф, 80 н.

Ш#АЖШ«ЖЖ. С Е О С К И Н А Т А Р О Ш (Свршетак.)

ЕОСЉЕДИДЕ ИЗБОРА. И само се каже, да је народна странка изаонаке славне победе на избору ударила у велико весеље. Чизмар Баса који, кад му се једном прохтело свињске џигерице, раснарао је муштвом жива, (незаклана), рањеника и извадио џигерицу из њега, те гаједруштво му на ново клало и зашивало,да бигаопалити могло, био је тако весео да од радости није знао ди је. Тумарајући но „шпопском" месту, да тражи свој жонак никако није могао га нађи а и како Ве кад кошто је доцније сам приповедао! „видим седо, ал дисукуће." Ал није сам чизмар Васа тако весеобио и много озбиљнији људи заборавили су се у весељу. Чувени кнез и натарош из села. . . . носили су литију до куће, сврВали су у свако место. Кнез није могао да се нахвали те слободе, што је добишекрајишнициодкакоје крајина усинута. Али кнез урадости језаборавио, да може бити онде добраде јесолгабировњегов. Солгабиров је писао писмо без натписа жени натарошевој, да зло у добру кућу баци, он је аисао друго писмо пред избор жени нотарошада поруши избор народни. На прозори младога свештеника прислушкивао је, када је натарош приповедао младоме свештенику, коме 1е одавна тајну своју одао, како му је жена така Српкиња, да колико га воле, ипак би била кадра одрећи га се, ако би и најмање што против свога народа учинио. Солгабиров је рачунао на то. Позвао је у писму натарошеву жену, дасепожури да спасе свога мужа; јер рече само је она кадра. Потписао је младога свештеника. И то обману жену натарошеву, која је зналакакавјепријатељнатарошу млади свештеник. Тај солгабиров наместио је и кнезу « натарошу вигове. У повратку са биралишта кнез и натарош сврну у село, де је први човек тога места био шпион солгабировљев. Тај човек имао је рачуновођу, који је опет био шпион тога првога човека. Весео кнез, немислећи ни на какво зло, почне у

крчми хвалити владу, која иароду толико слободе даде. Смеш, невати, играти и говорити! Али шта? — Ншита. Ако ниситрчилажа солгабировљев, јер онда што год кажеш све је зло, све заслужујекаштигу. Да леба и чашу вина заиштеш па можеш робије допасти, ако си искао пред два сведока, који су утворе солгабировљеве, а тих је на жалост много. Рачуновора је намештен био да се на1)е у крчми, де се инало да ће кнез сврнути. Он је још једнога, не човека него медведа, и још је и то мало речено, јер имедвед је од тога разборитији, са собом повео. II тако рачуновођа тужи и сведочи да је кнез страшноиротив владе говорио, медмед-у Турској не примају ни Хришћана на сведочбу — посведочи и солгабиров до^е и скине кнеза са кнежевине. Сада је натарош био на реду. Са оеим ће мало теже ићи мислио је солгаОиров, али шта је зликовцу тешко кад њему није тешко убити невина човека, зар да му је тешко друго шта учинита. Он је знао за оиу пословицу латинску с1тс!е е! 1шрега, ноцепај пазаповедај, Наручи капетану Ланугаи и лупешком вођи. да гледе, да ма како заваде поглаваре општинске. Лупешком вори рекаоје да ће на тај начин и подкнеза моћи збацити и онда је кнежина његова, а Лануши је наложио, јер капетан Лануша није ништа друго био него пандур солгабировљев, па му је и заповедати могао, наложио мује да обећа некима поглаварима, да ће они кнезови бити, па ће они раздор начинити у општини аизтога ће се већ ма каква закачаљка наћи. Лануша и лупешки вођа извршили су налог свога старешине, они су подрили слогу међу поглаварима, али тиме још ништа не могоше наудити подкнезу, који је дошао на место кнеза и био је тако поштен и усталац за истину и правду, да му равна нема у четрнајст села, а не наудише ни натарошу. Онда солгабиров, Лануша и лупешки вора скроише други план. Рекоше треба свет дражити против подЈкнеза и натароша. Треба наПи хуља, који ћечинити евакојаке покоре, нека сетуку, краду, пале, некана-