Glasnik Skopskog naučnog društva

342 Гласник Скопског Научног Друштва

Стога је Упуство г. Ђорђевића уједно и апел једнога родољуба, који позива на сарадњу све наше стручне и писмене људе из народа, да у своме крају или селу опишу народну ношњу, да би се тако сачувало од заборава и пропадања за науку и ово наше народно благо. Г. Ђорђевићу треба још захвалити, што је на његов позив Земаљски Музеј у Сарајеву отворио у своме Гласнику места свима потпуним и добрим описима народне ношње из свих крајева наше (Отаџбине, где ће сви прилози бити штампани по реду пристизања и уз пристојну награду.

Упуство је сасвим исцрпно, јасно и прегледно написано, тако да ћеи нестручњацима, који желе и имају љубави да пруже свој прилог .за науку о нашем народу, потпуно омогућити да у своме крају или селу прикупе све градиво о народној ношњи. У уводу Упуства, где се говори о ношњи у опште, укратко су изнети узроци постанка одела и накита, затим је пропраћена њихова еволуција, која је условљена колико природом земљишта или дотичном географском средином, толико народним мешањем и саобраћајем са другим крајевима, из којих се чине позајмице ношње тамошњих људских заједница. Поред тога увод садржи кратак преглед о томе, шта нам све недостаје за потпуно познавање и научну обраду наше народне ношње, а затим опште упуте за скупљаче и испитиваче градива о њој.

Главни део Упуства садржи методски изложена сва она многобројна и разноврсна питања, на која треба испитивачи да обрате пажњу, и у своме опису народне ношње после темељних и савесних самосталних испитивања да донесу одговоре. Прва група питања односи се на одело, мушко и женско, које треба описати издвајајући летње од зимског и свакидање од празничког, затим на одело у деце, стараца и баба, и на специјална одела. У другој групи питања траже се исто тако сви подаци о накиту код народа, а затим о ношењу косе, бркова, браде и ноктију. Трећа и последња група питања садржи упуства за испитивање промена у ношњи. Овде се износе главна искуства о променама и трајашности народне ношње, а затим постављају питања о томе. То је и најсуптилнији део рада на овим испитивањима, која и на основу ових добро и довољно прикупљених података имају да утврде порекло и развитак наше народне ношње. То је овде и најважнији научни посао. Поред горњих питања, у Упуству су често изнети и одговори, на основу којих ће се испитивачи још лакше снаћи у своме раду и схватању суштине онога што се тражи.

Овим је пружена могућност велике добити за науку о нашем народу, и нетреба сумњати да ће се довољан и одабран број савесних сарадника наћи на овоме научном послу за наш народ. Желети је да се у овоме правцу научног рада посвети нарочита пажња Јужној Србији, која и са те стране народног живота и културе располаже материјалом обилнијим, разноврснијим, те и значајнијим, него и у једној другој области нашега народа.

Вој. С. Радовановић.

ЕгпезЕ Можаск: А Сопегфиноп ог #ће Сеосгарћу ог АПБапла. Тће Сеостарћтса! Кемјем, Мем Уогк, ОКкођег 1921., стр. 503—541.

За време Великог Рата Егпез! Мотоаск је поред геолошких снимања вршио и географска проматрања у средњој Арбанији и северном делу јужне Арбаније. Резултати ових проматрања чине један добар прилог за регионалну географију суседне нам земље, о којој су пружена сва главна географска обавештења, од састава земљишта до психичких особина становништва. Како је Арбанија досад била географски врло мало позната, приказаћу у целини главне резултате, до којих је писац дошао врло темељним и разноврсним проматрањима.

Проучене области Арбаније писац је поделио овако: Доња Арбанија, приморски крај Средње Арбаније, области ниских планина, испросецаних долинама и равницама, између Маће и Семенис, а на западној страни од планинских гребена изнад Кроје, Тиране и Елбасана; Малакасшра, приморска планинска област између Семение и Војуше у северном делу Јужне Арбаније; и Унушрашња