Glasnik Skopskog naučnog društva

344 Гласник Скопског Научног Друштва

глављено активном приморском реком са запада, садањом доњом Шкумбом. „Девол изнад лакта, притока доњоплиоценске Шкумбе, наставио је од свога ушћа тећи напуштеном долином Шкумбе, а од оног дела њене долине између ранијег Деволовог ушћа и елбасанске равнице постало је данашње узано и ниско развође. Шкумба је сада, краћег тока и већег пада, много снажнија река, и вероватно да ће кроз ово ниско развође продрети у долину Девола. Тада ће Девол тећи старом долином Шкумбе, али у супротном правцу, а његова долина од лакта до ушћа у Семени биће поново напуштена.

У планинској области Малакастре имамо почетни стадиум географског циклуса. У западном делу области развија се и субциклус: у широј долинској равни реке оштро усецају долине. У флишу је јако развијена ђад Јапда топографија, нарочито око Плашникута. Услед младих тектонских процеса у западној Малакастри Војушине десне притоке су обезглавиле леве притоке Јанице. (Стога је сада развође сасвим примакнуто Јаници, а горњи делови неких Војушиних притока теку најпре ка Јаници, па, ма да их од ње деле само ниска и узана седла (делови напуштених долина), нагло повијају ка Војуши.

У унутрашњој Арбанији планине су у стадиуму зрелости. Међутим реке ове области, горњи Давол и горња Шкумба, као и Црни Дрим даље на истоку, теку дубоким клисурастим долинама. Област је ушла у нов циклус, јер је ерозија подмлађена издизањем. Трагови првога циклуса су долински подови 150—200 м изнад река, а у средњем делу области, где је било најјаче издизање, и у висини од 250м. Кројин „зид“ близу тиранских одсека представља површ под вртачама у апсолутној висини 1000м. То је прибрежна абразиона тераса с обалском бречијом, постала у горњем Миоцену, од када се унутрашња Арбанија издигла за 1000м, док се истовремено вршило набирање у доњој Арбанији. Дакле, једновремени су епирогенетски покрети у старијем с орогенетским у новијем арбанашком копну. На планинама унутрашње Арбаније, на висинама преко 2000м, има трагова дилувијалне глацијације: циркови и глацијални валови са циркусним и моренским језерима.

Клима је у Арбанији субтропска. Земља је отворена западним ветровима и утицајима са мора. С јесени настаје кишна, а лети сушна периода. Пролећне су кише честе и плаховите, но без многог талога. Јаке кише наспоравају Бад Јапдв облике. Кроја има екстремни режим воденог талога (октобар 218, дневни максимум 4Омм; јануар 113, д. м. 41мм; фебруар 117, д. м. 4Омм; март 125 мм). (Овде је зими кишна периода равномерна, јер планинска препрека заустави све кишне облаке западних ветрова. У доњој Арбанији ретке су температуре испод нуле, а највише су јула и августа. У унутрашњој Арбанији престају приморски утицаји.

егешација доње Арбаније и Малакастре, као и клима, средоземног је типа. Макије су врло бујне, ограничене на земљу богату гвожђем и силицијом, суву и безхумусну. Честе су смокве и запуштене маслине, које се негде пењу и до висине од 800 м. Флиш је огољен, ђад Јапда предели без икакве веге_тације. У баровитим равницама приморја поред барске и травне вегетације има и листопадне шуме. Под културом су само равнице око већих насеља и у пространијим долинама (кукуруз, раж, јечам, ориз). Маслињаци и виногради гаје се око вароши, иначе су запуштени.

Унутрашња Арбанија је под шумском средњеевропском вегетацијом, а на високим планинама има и арктичких облика. Много је и голети. Најнижи шумски појас чине закржљале букове и јасенове шуме и џбуње, нарочито на серпентину. Изнад овога појас 1600—1900м је под густом буковом шумом. Борове су шуме још више, на Томору до 2300м. Изнад 1900м превлађују алпијски 0о6лици. Пашњаци су ређи, нема алпијских сувата северне Арбаније. Под културом (кукуруз) су само блаже падине и површи првог ерозионог циклуса, високо изнад клисура.

Аншропогеорафске прилике доње Арбаније и Малакастре знатно су друкчије но унутрашње Арбаније. У првим двема областима главна је привреда земљорадња, у последњој сточарство. У првим областима, и поред необично