Glasnik Skopskog naučnog društva

346 Гласник Скопског Научно Друштва

предузимају, а за њих ће бити значајни и резултати археолошких истраживања у блиској области на југу.

Великим планинским венцем Пинда подељена је Северна Грчка на два дела. На Западу је планинска област, испросецана клисурама. А источно од Пинда, између његових огранака ка Егејском Мору, пружа се низ котлина и равница, од којих је Тесалија најзначајнија за преисторијска насеља. Северно од 'Тесалије, преко развођа према Бистрици, Пиндовим огранком Хасиа који се завршује Олимпом, престају трагови преисторијске културе, или су, као у долини Вардара и око Солуна, друкчији од тесалијских. Мада на том планинском венцу има превоја, а тамо је и класични теснац Темпе, ови су пролази у доба веће пошумљености ређе употребљавани за везу са областима на северу. Јужно од Тесалије, преко планине (триса, прати се стара култура и у долини Сперхиоса, до које је згодна комуникација поред мора била позната још Ксерксу и Филипу П. И јужно од Сперхиоса, преко планина Ета и Калидромос и њихових пролаза, од којих Термопилски Кланац у преисторијско доба можда није био отворен, прати се иста стара култура још у долини Кефисоса, а најзад је на планинској групи Парнаса и њена јужна граниџа. Из пространих котлина источног дела северне Грчке тешки су пролази преко Пинда, и они су за везу са областима на Западу мало употребљавани.

Норагћћ је, међутим, противан претпоставци о тешкоћи пролаза преко Пинда. То је релативна ствар. Људи су на Хималајима пребродили висине и преко 5000 м, покривене још и ледницима. ЉМорсза наводи кретања румунских сточара, који из Ердеља редовно прелазе преко јужних Карпата на зимовиште у Добруџу, као што и Арнаути од Гусиња прелазе преко Проклетија у приморје око Драча. „Фет истиче да је Кашмир, мада од остале Индије одвојен високим планинама, од увек учествовао у свакој већој промени цивилизације и историје ове земље. Тамо је сав промет вршен помоћу човека, а то је могло бити и у преисторијско доба.

Преисторијска селишта (5'е5) леже скоро редовно у равницама, ретко и у побрђима. Њихови су остаци ниске и високе могиле. Ниске се могиле благо издижу из равнице, највише по 3 м, и представљају траг кратковечних преисторијских насеља. Високе су могиле и до 8 м изнад тла, овалног облика, заравњеног врха и стрмих страна. (Оне су траг дуготрајних преисторијских насеља. Ниске су могиле много чешће од високих, а то ће рећи, да су преисторијска насеља, услед чешћих миграција, била обично кратког века. У преисторијској се области налазе и мале купасте јелинске надгробне хумке, које треба двојити од ових могила. Могиле се тамо зову „тумба“ или „магула“. Тумбом обично означују надгробне хумке, а могилом вештачке брежуљке с траговима насеља (ђубре, земљани судови и др.).

Најјужнија су преисторијска селишта у кефисоској котлини. Друга је група на доњем Сперхиосу до Ламие; а даље низ реку према мору, чија је обала у преисторијско доба била ближа, настаје млађи алувијални нанос. горњем току Сперхиоса нема ових селишта. Преисторијска се селишта налазе и на падинама Отриса, нарочито према Тесалији, у којој је велика област неолитских селишта. У неким ивичним, негде великим деловима тесалијске равнице, као на западу између Кордице, Фанариона и Трикале, затим на североистоку у дотијској равници, нема ових селишта. У северном делу Тесалије, у равници Еласоне, заступљен је само млађи период (Мино П). У јужном делу, на висоравни око Незерског Језера, има само мало преисторијских трагова. Препреке преисторијским насељима у овим деловима Тесалије могле су бити шуме чији се појас некада спуштао дубоко испод планинских прелаза у равнице, о чему има помена из класичног доба (Ливије, 191. г. пре Хр.), из (Средњег Века, па чак и почетком 19. века.

Норагћћ је мишљења да су могиле негде могле бити денудоване и материјал им разнет, а затим, да можда није било никога ко би тамо основао насеља где сада нема трагова. „фет претпоставља и хиперпозицију млађих наноса преко могила. Јоодтата сматра да у овим вишим тесалијским преде-