Glasonoša

СТРАНЕ ВЕСТИ .Црма Лзра. Изме^у Црае Горе и Турсве појављују се веки особити знаци пријатељства. Ономад је султав ослободио све Црногорце, воји су се са политвчких пресуда по Турској у затвору налазили, а помиловао је и све ове Црногорце, којв су цо развим местнма у Турској ивтервирани живели. Ово помиловање и ослобођење изври)ево је одмах. №лсочка. Између Русије и Немачке јављају се све жеш^и зваци вепријатељства, а то вепријатељство даје већи значај пријатељству које се између Аустрије и Руеије сваки дан све векма обнавља. Поданици немачки изгчае се из Русије све већма, а исто тако и поданици руски изгоне се из Немачке. Наредбу о изгнању руских иодавика из Немачке, аарочито из Галиције, издало је мивистарство, и по тој наредби би^е у скоро изгнани и сви ови руски подавици којима је било донуштено да се ва немачком земљишту могу задржати. Са тога узајамног гонења пчданика руских и вемачких, обе су државе унивилс мерс, да се изгнавици на гравици дочекају и спроводе тамч где данак пла^ају- Руеке власти иримају руске подавике из Немачке, па их шаљу у Русију, а нсмачке власги примају немачке поданике из Русије иа их шаљу у Немачку. Тако &е на скоро Русија оетати без поданика вемачких, а Немачка без иодавика руских. Д7иам!{/а. Немачка, осиливши се на коитивевту јеврочском почињс сад освајати 8емље и по осталим крајевима света. Скоро је султан Занзибарски у Америци био приморан да иризна вад собом протекторат немачки, а сад се вемачка сила освајачка окомила ва Каролиаска острова у Полинезији. Та су острва до сад била под влашћу ш и а н с к о м, али сад их Немачка хоКе да отме од ШпаниЈе, просто с тога што зна да јој Шчанија ништа не може. На неком од тих острова налазе се оетаци огромаих гра^евива, које показују да су некадашњи островљани морали бити много образовавији и развијенији вего што су данашњи становници на оотровима Каролинским- Данашњи стаковници живс по селима и тргују мењају)зи робу за робу. Они су са суседним оетровима тако трговали и пре вего што су се Јевропљаиа међу њима појавили. На неким је островима пре Јевропљава било по 100 до 150 хиљада став,вника, али сад већ није тако, јер су Јевропљаии доносили заразне болести од којих ее етавоввиштво сатирало. Но ако је у многоме сатрвено ставовништво није ее могло сатрти богатство и олодност острва, за тим освајачи и теже. .Енл-мскд. У Енглеској велика сиротиња често доводи у опасност невиност девојачку. Ту опасвоет увећавају људи који светињу невиности својим ивтерееима жртвују. Сад се лондонски свет иротив тога дигао и ономад је у једном чарку ловдонском био свечан скуп, на коме се уговарало како да се сиротне девојке обезбеде од кварења и од исвушења. На томе скупу биле су многе одличне личвости, па и сама краљица учинила је од своје стране све што је могла само да се нађе начина како би се нсвиност девојачка што боље обезбедила, о томе је она иисала и писмо, које је штампано и на скупу раздаваао. Дрска. Ирски народ, нахсде^и се под прев ааЉу евглеском толико је пута покушаваода се од Енглеске ослободи. Тога ради су вођи ирски стојали у свези са Ирцима у Америци и чеето су се ла^али мера, које ноказују да они у свом зааосу за националном самосталношћу од варварства ае зазиру. На супрот тим мерама Енглеска се влада и сама лаћала вавредних мера те је најзад успела да Ирце сиречи у намерама њевим. Али еад се чује да су Ирци опет но старом отпочели. Они варочито нападају на енахије енглеске и на вастојнике њихове. Тако су неки и ономад на једног богатог власника енглеског нападали и оружје му из ку^е одвели. — Пољске аовине кажу да еу Пољаци поеле сасганка царева у Скјерњевици осетили зла следства, па се плаше и од овога састаика царева у Кремзиру. Три цара, што су поделили Пољску, сваком приликом гледедаосигурајусвоједелове и да Пољаке, који још показују у сваком погледу, живота, нретопе у своју аародноет. — Чееи, чошто су одвојили свој увиверзитет од немачког, сада се јако почеди борити да раноре немачки Факултет медециае, и да присвоје ееби многе иредмете што су до сад тога Факултета биле* — Руске новине „Вједомости" цребацују^и Чесима што се са Мађарима пријатеље и братиме, кажу, да Чеси нашта нису за Славене учинили и да у срцу златнога Прага не тече славевека кра; него, норед чистесебичности, тује /езуитсгво и римско славенске намере.