Gledišta

u velikoj meri determinisane pedagoškim •potrebama, naknadno postigne tu funkcionalnost. Ovo je utoliko bilo teže ostvariti što univemtet, po prirodi stvari, pokazuje manju sklonost za primenjena istraživanja. Cini se da je uticaj pedagoškog na naučni rad na univerzitetu veći nego što se to obično pretpostavlja. Izvođenje nastave na nivou dostignuća savremene nauke iziskuje da se prati bogat i dinamićan razvoj istraživanja u svetu. Tome treba dodati vreme koje se gubi za neposredno izvođenje nastave, ispite, pisanje udžbenika, kontakte sa studentima i razne dogovore. Usklađivanje pedagoškog i naučnog rada postalo je utoliko delikatnije što se od naučnih radnika na univerzitetu s pravom očekuje, ne samo da prate i prenose naučne rezultate već i da aktivno učestvuju u njibovoj realizaciji. Pod pritiskom pedagoškib obaveza naučni radnici se dovijaju na razbčite načine da bi odgovorili ovom zabtevu. Oni se ponekad orijentišu na područje gde je moguć individualni naučni rad, koji pruža mogućnosti kombinacije i vremenskog usklađivanja sa nastavom. Katkad se izlaz nalazi u spoljnoj saradnji sa institutima i privredom u granicama raspoloživog vremena. Zaslužuje pažnju novija praksa da profesori univerziteta odlaze na nekobko godina u institute i, obratno, institutski radnici prelaze privremeno na univerzitet. Teškoće uravnoteženja naučnib i pedagoškib obaveza dobrbn delom objašnjavaju zašto je naučni rad na univerzitetu mogao relativno manje da asimilira neke osobine savremenog naučnog rada, koje igraju važnu ulogu u raspodeli istraživačkib zadataka, kao što su na primer: angažovanje čitavog raspoloživog vremena radi übrzanja procesa istraživanja, formiranje istraživačkib ekipa sa fiksnim obavezama i rokovima, pribvatanje od društva opredeljenog predmeta studija, neposredna društvena i ekonomska funkcionalnost naučnog rada itd. Ovi momenti nisu mogli ostati bez posledica po obim istraživanja na univerzitetu. Izlaganja o uslovima koji su opredelili savremeni afcteri istraživanja završiće se jednim kratkim, ali instruktivnim kvantitativnim pregledom. Mereno sumom utrošenih sredstava procentualno učešće tri aktera kao realizatora i kao finansijera naučnog rada izgleda ovako:

Navedeni podaci potvrđuju da je privreda postala ne samo glavni akter u realizaciji istraživanja već i da ovaj akter u najraz-

'■) Pod terminom ~država", kao mesto istraživanja, treba razumeti institute koje država osniva i finansira.

11

[N'TEGRACIONI PROCESI U PRIVREDI I ISTRAŽIVACKI RAD

FranVel. SAD cuska Britanija 1. Mesto obavljanja država*) 38 28 14 istraživanja univerzitet 15 11 12 preduzeća 47 61 74 2. Poreklo finandržava 76,6 61,0 65,5 siranja univerzitet 0,2 2,7 preduzeća 23,4 38,8 31,8 Izvor; „Organizacija naučnoistraživačkof ! rada u Francuskoj i problemi saradnje”, izd. Instituta za naut dokumentaciju i informacije, mart 1966. god.