Gledišta

dešavanje konkursa samo je varijanta prethodnih primera u kojima se uslovi konkursa propisuju prema određenim pojedincima još pre nego što se konkurs objavi. Stoga i ova varijanta negacije duha konkursa, kao osnovne istitucije konkursnog prava, ne može biti dopuštena. U sklopu ove problematike nameće se pitanje: da li se konkurs koji je raspisan može opozvati? Naime, organizacija koja je raspisala konkurs može se naći u položaju koji joj objektivno onemogućava da ostane pri konkursu koji je raspisala (viša sila, iikvidacija preduzeća, restriktivna dejstva u kadrovskoj politici izazvanoj privrednom reformom i sl.). U takvom slučaju mislimo da bi jednostrano opozivanje raspisanog konkursa pravno mogio biti prihvaćeno. Pitanje obeštećenja učesnika konkursa ako su zbog toga ispustili drugo radno mesto (i uopšte momenat obeštećenja u konkursnom pravu) je pitanje koje će se morati posebno razmatrati. Međutim, izvan ovih uslova, jednostrano opozivanje konkursa ne bi bilo dopušteno jer objavljivanje konkursa stvara obavezu da se ostane pri uslovima koji su u konkursu označeni. To je jedno od načela na kojima bi trebalo izgraditi konkursno pravo sa ujegovim sistemom u celini. 8. Konkurs u suštini znači javno pozivanje svih lica koja žele da zasnuju radni odnos, a ispunjavaju uslove, da na konkursu učestvuju. Istovremeno, konkurs predstavlja i oblik pravnog obraćanja široj javnosti da će interesi učesnika u konkursu biti poštovaui na najbolje mogući način. Objektivnost konkursa i r.ačelo da radno mesto, pri učešću više kandidata, može dobiti samo onaj koji ima najbolje uslove predstavljaju osnov opravdanja rasp : sanog konkursa. Zbog toga kandidat koji smatra da su njegova prava, koja proističu iz konkursnih uslova, izigrana davanjem prednosti slabijem kandidatu, može tražiti da se izvršeni izbor sudski poništi i da se cela izborna procedura ponovi. Aktivna legitiraacija podnosioca tužbe izvodi se iz činjenice da je učestvovao na konkursu i da su njegova konkursna prava osporena. Međutim, postavlja se pitanje: da li pravo na tužbu za poništenje konkursa treba priznati i svakom trećem licu koje na konkursu nije učestvovalo, ali koje je saznalo za povredu uslova konkursa u konkretnom slučaju? Naime, da li se može uzeti da su uslovi konkursa upućeni celokupnoj javnosti, a ne samo zainteresovanim hcima te da iz te činjenice svaka osoba izvodi svoje pravo na podnošenje tužbe? Na ovo pitanje konkursno pravo mora naći pravi odgovor. Smatramo da bi se pravo na tužbu u ovom slučaju moglo priznati javnom tužiocu kao zaštitniku javnog poretka i potrebe da zakonitost poštuju

56

DR MIHAILO MITIC