Gledišta

POLEMIKA

dr miloš samardžija

5. POJAM DOHOTKA Neodređenost, a često i protivrečnost u definisanju ekonomskih kategorija sreće se u Cemeovom izlaganju i ključne kategorije celog članka, kategorije dohotka. Pre svega, on dohodak definiše kao kategoriju koja odgovara ukupnom prihodu. Takva definicija se može naći izričito navedena na str. 1309; „Dohodak je količina novca dobijena za količinu prodate robe (uključujući i usluge) pomnoženo cemom, te je rezultat i drugih cinilaca preraspodele”. Međutim, nekoliko stranica ranije str. 1306 on izričito kaže da dohodak nije isto što i ukupni prihod. Ostaje nejasno kako se onda može dati definioija dohotka, iako ne naročito korektna, kojom se ovaj izjednačuje sa ukupnim prihodom. Ili, možda, termin ukupni prihod znači za Cemea nešto dmgo. Nejasno je, isto tako, zašto on ističe da se u količinu prodate robe imaju uključiti i usluge. Da li to znači da one nisu robe? Isticanje da je dohodak „rezultat i dmgih činilaca preraspodele” mislim da ne doprinosi ni jasnoći ni potpunosti navedene definicije dohotka. Na dmgom mestu (str. 1314) Ceme izjednačuje dohodak sa „valorizacijom tekućeg rada” i dalje: ~D oho d a k je, na taj način, originalno proizveden od strane radne zajednice, a izveden (obračunat) od čistog finansijskog rezultata, koji u velikoj meri zavisi od same raspodele i preraspodele draštvenog dohotka, koje formiraju postojeći draštveni uslovi, tržište i plansko-društveni

) Ovo je drugi deo teksta dra Miloša Samardžijc povodora članka dra rranca Cernea , Pokušaj ekonomsko-logičkog testiranja sedara hipoteza iz n J e dohotka , ~Gledišta" 10/1967, str. 1305—1326, Prvi deo teksta dra Milosa Samardzije objavili smo u broju 1/1968.

METODOLOŠKE I DRUŠTVENE OSNOVE TEORIJE RASPODELE DOHOTKA (II)-"

293