Gledišta

načina posmatranja partijskog sistema: jedan predmet predstavlja dosadašnja društvena realnost toga sistema, tj. njegovo određeno postojanje i funkcionisanje, u zemljama koje su prešle na socijalistički kodosek; drugi predmet, pak, predstavlja partijski sistem budućeg socijalizma koji se samim tim i ne može posmatrati kao društvena realno'St. U pogledu prvog, svako iole naučno posmatranje i analiza usmereni su na određene i dovoljno poznate i proverljive činjenice i podatke; u pogledu drugog mogu se konstruisati samo izvesne pretpostavke i prognoze koje nije ni moguće ni potrebno apriomo i logički-spekulativno proveravati. Zato je sasvim neosnovano izvesne iskaze o prvom predmetu naprosto i mehanički projicirati na drugi iii, patk, obratno iz eventualnih pretpostavki i prognoza o budućem partijskom sistemu davati objašnjenja o onome što se u prošlosti u društvenoj praksi dogodilo. U mome tekstu ta dva predmeta su sasvdm jasno i u potrebnoj meri odvojena i razlilovana, pa je zaista čudno što je dmg D. Drašković u pokušaju da kritički osvetli sadržinu moga teksta ta dva predmeta sasvim p o br k a o.” (podvukao D. D. „Gledišta” br. 1/68, str. 154). Dr Stevan Vračar nema osnova da insistira na tzv. odvojenosti predmeta analize. On u svojoj hipotezi povezuje dva predroeta analize toliko da se pita; „Zar ne bi bdlo prirodndje da p o st o j e dve partije” (podvukao D. D.), odnosno, nudi dmgu alternativu i kaže: „Ili, na primer, da se u okvirima jedne političke partije o m o g u ć i legalno delovanje organizovane opozioije” (podvukao D. D.). Dr Stevan Vračar u svom odgovom kaže ~da lično malo ceni isticanje hipoteza te vrste” (pa ipak je tu hipotezu istakao!), ali na drugom mestu u odgovoru tvrdi da iskazi i postavke u tekstu nisu samo spekulativne konstmkcije (valjda se to odnosi i na hipotezu?), već „naprotiv, one su utemeljene više ili manje na praksi svake ođ dosadašnjih socijalističkih zemalja, p a i na š e zem 1 j e ili, pak, Sovjetskog Saveza, koje su uzgred na nekim mestima pomenute” (str. 155, podvukao D. D.). Kolifco su dva predmeta poismatranja i dva ndvoa analize dra Stevana Vračara u potrebno j meri odvojena i razlikovana vrlo lapo ilustruje sledeći stav: dr Stevan Vračar, ifcritikujuoi u nas onu rotaciju kojom se „mfcovodeći sastav prebacuje s državnog na partijski kolosek i oibratno, ali na istom nivou i sa

309

KO DIŽE IDEOLOŠKU PRAŠINU