Gledišta

lijom, švajcarskom, CSSR, Mađarskom, Bugarskom i Poljskom), a očekuje se zaključivanje takvih konvencija i sa Švedskom. Pošto su ove konvencije zaključene ranije, a da bi se prilagodile današnjim uslovima, počela je aktivnost u pravcu niveliranja istih. NEKE EKONOMSKE POSLEDICE MIGRACIJE RADNE SNAGE Za današnja migraciona kretanja karakteristično je da su ona uglavnom ekonomska, i što pre svega imaju privremem karakter. O tome je, verovatno, za sada i suviše rano davati neke čvršće prognoze. Možemo pretpostaviti jedino to da se mladi Ijudi mogu vratiti ukoliko se ne ožene u zemIji u koju su emigrirali i, razume se, ukoliko kompleksno ne reše problem života. Stariji oženjeni Ijudi vratiće se ukoliko ne odvedu i svoje žene i ukoliko im deca ne pođu u školu u novoj zemlji i sl. Osnovni preduslov za potpuno iseljavanje iz zemlje je, između ostalog, međusobno zbližavanje sa domaćim stanovništvom zemlje useljenja, prilike i sposobnost da nauče jezik itd. Jednom reči, prilagođavanje uslovima zemlje u koju odlaze, kao i odnos i želje zemlje u koju emigriraju da trajno ostanu i popune demografsku prazninu. Smatra se da posle 5 do 7 godina provcdenih na radu u inostranstvu nastupa tzv. prelomni period odlučivanja. Pozitivne posledice, kako se vrlo često spominju, ogledaju se u sledećem: radna snaga koja je zaposlena u inostranstvu, dobar deo zarade šalje u zemlju u vidu pomoći, kupovine industrijske robe kod jugoslovenskih preduzeća i dr. Iseljeničke doznake čine značajnu stavku u jugoslovenskom deviznom bilansu; radna snaga zaposlenih u inostranstvu, stiče nova iskustva, nove radne navike, a i više kvalifikacije, što će joj omogućiti, po povratku u zemlju, da se lakše i korisnije uključi u privredni život; na taj način umnogome se üblažava problem nezaposienih u zemlji, jer za otvaranje novih radnih mesta naša privreda ima ograničene mogućnosti. Međutim, pored pozitivnih reperkusija postoje i negativne, koje bismo mogli grupisati na sledeći način: veliki deo neto-produkta koji naši radnici ostvaruju uglavnom ostaje u raznim vidovima u tim zemljama; radnici koji odlaze na rad u inostranstvo uglavnom se nalaze u najpovoljnijim godinama starosti (između 20 i 50 godina), što u našoj zemlji, u svakom slučaju, umanjuje broj aktivne radne snage; naši radnici u inostranstvu obično rade pod težim uslovima nego radnici dotične zemlje, što, svakako, utiče ra smanjenje radne sposobnosti, skraćuje radni vek; zemlja u koju migriraju naši kvalifikovani i stručni rad-

321

JUGOSLOVENSKA MIGRACUA RADNE SNAGE