Gledišta

ma krize u dmgoj polovini prošloga i na poćetku ovog stoljeća” (str. 10), a posle čitanja to još snažnije pada u oči. Pošto je to „prelazni period” od raspada hegelijanstva do prvih stremljenja ka novim filozofemima i pošto u njemu moraju ležati neposredni koreni savremene filozo fije, bilo je potrebno o njemu nešto više reći od golog pominjanja značaja. Dmgo, u ovom prikazu savremene filozofije ne nalaze se, s jedne strane, filozofi koji bi po eksphcitno određenom shvatanju savremenosti tu morali biti, kao što su Niče, Kjerkegor i Huserl, a s dmge strane, tretiraju se filozofi koji predstavljaju „znanstvenu filozofiju” (Kamap i Rasel), za koju se tvrdi da je u biti nesavremena jer se „naivno podaje vemom služenju industrijskom draštvu”. Ta nedoslednost umanjuje vrednost ove knjige.

petar živadinović

SINTEZA, ALI O ČEMU?*

Onaj deo Jugoslavije za čiju je teritoriju vezan poetski naziv Cma Gora imao je specifičnu prošlost, a nema kritički napisanu istoriju. Posle objavljenog prvog toma istorije Cme Gore, na putu je da je dobije. Njena pojava raduje nas iz više razloga. Pre svega što je pisana u obliku sinteze, u nas ne tako negovane forme istorijskog iskaza. Jer, u stalnoj i za razvitak nauke neophodnoj smeni rasprava, mono-

*) Istorija Cme Gore, knjiga prva, Od najstarijih vremena do kraja XII vijeka, Titograd, 1967.

grafija i sinteza, autor najviše rizikuje u ovoj poslednjoj vrsti istorijskog izlaganja. Za rasprave i monografije, prevashodno istraživačke radove, postoji relativno ustaljena forma, utvrđene norme i obaveze. Ovim, analitičkim radovima istraživač se predstavlja najčešće užem krugu stručno zainteresovanih. Od njega se očekuju istraživački rezultati, koji se kod nas prezentuju često bez ikakvih literamih ambicija. Sem toga, uspeli istraživački radovi su trajniji, zadržavaju svoju vrednost. Cak i pronalazak novih izvora retko poIjulja osnovne rejodtate metodski dobro koncipiranog i savesno urađenog članka. Sinteza, pak, ima ulogu trenutka a namenjena je ne samo stručno zainteresovanim već i širokom krugu čitalaca. Anahtička dela pretpostavljaju darovitog istraživača, zavidnu prethodnu spremu, suptilnu kritiku, osećaj za prošlost, a sintetička još i široku opštu kulturu i nesumnjiv literami U trci za mestom jedne matične nauke, u društvu koje je sklono da ponekad gubi osećanje za prošlo, istoriji upravo nedostaju ne analitički radovi, već lepo napisana sinteza. Kao delo ove vrste, predstavljamo prvi tom istorije Cme Gore. Mnogostmke teškoće stajale su pred autorima ovog dela. Ako se pogleda karta arheoloških nalazišta preistorijskih kultura u našoj zemlji (Enciklopedija Jugoslavije I, Zagreb 1955, str. 150), grčko rimske kulture (Enc. Jug. I, 168) i važnijih nalazišta ranog srednjeg veka (Enc. Jug. I, 184), lako je uočiti da ih je najmanje baš na teritoriji Cme Gore. Ni sa pisanim izvorima ne stojimo mnogo bolje. Dva osnovna izvora za rani srednji vek, spis K. Porfirogenita, O narodima (poznatiji kao De adrainistrando imperio), i Barski rodoslov iziskuju specijalan pristup. Osobito ovaj dmgi izvor davao je povoda za veoma sumnjive i tendenciozne interpretacije. Stiče se utisak da literatura zasnovana na ovom spisu više zamagljuje nego

326