Gledišta

dr đuro šušnjić

Naše znanje o uzrocima dmštvene pokretljivosti je mnogo potpunije nego naše znanje o posledicama ovog bitnog socijalnog procesa. Sociolozi su pokazali relativno slabo interesovanje za socio-psihološke posledice dmštvene pokretljivosti jer su obično smatrali da je socijalna mobilnost sama po sebi poželjna stvar, da je ona znak otvorenosti socijalnih stmktura, da se kroz različite kanale društvene promocije porodica, škola, brak, političke, ekonomske i profesionalne organizacije postepeno stvara jedno dmštveno stanje u kome pojmovi klase, statusa, moći, autoriteta, prestiža i društvenih privilegija nisu tako izrazito naglašeni. Drugim rečima, socijalna mobilnost je bila protumačena kao dobar znak za postepeno prevladavanje dmštvenih razlika i kao sinonim za društvenu jednakost. Ali već jedno jedino pitanje, upućeno onima koji vemju samo u blagotvorne posledice socijalne pokretIjivosti, može da uzdrma celo njihovo verovanje. To pitanje moglo bi se formulisati: Zar sama činjenica da govorimo o socijalnoj pokretljivosti i mogućnostima za vertikalnu pokretljivost ne pretpostavlja slojevitu stmktum društva i socijalnu nejednakost? Zar je teorija o socijalnoj pokretljivosti i mogla da nastane na dmgoj osnovi nego što je socijalna nejednakost? Več danas se javljaju opravdane sumnje u ovaj preterani optimizam u vezi sa mogućnostima i prednostiraa koje pmža socijalna pokretljivost. Tako se obično smatra da je obrazovanje (školska sprema) onaj kanal kroz koji se najčešće, najbrže i najefi-

NEKE SOCIOPSIHOLOŠKE POSLEDICE VERTIKALNE POKRETLJIVOSTI

185