Gledišta

ji neposredno raspolažu sredstvima za proizvodnju. Utoliko bi nužno moralo da otpočne smanjivanje viška rada u korist potrebnog radnog vremena, jer je sada potreban relativno veći deo novo stvorene vrednosti da bi se obezbedila normalna reprodukcija proizvođača, koja bi sve vise morala da bude reprodukcija udruženih proizvođača, i to zajedno sa njihovim uslovima za proizvodnju; pri čemu ne bi smelo da se previdi da potpuno raspolaganje udruženih proizvođača uslovima za proizvodnju nužno podrazumeva da se u njihovoj neposrednoj kompetenciji nalazi i politika proste i proširene reprodukcije. A to, dalje, znači da bi proizvođači morali neposredno da raspolažu amortizacionim i akumulacionm fondovima, ali istovremeno i to naročito u daljem razvitku da se otvore i procesi intenzivnijeg neposrednog povezivanja proizvodnih organizacija sa neproizvodnim društvenim sluzbama. Najzad, ukupnost ovog integracionog procesa podrazumeva i odgovarajući razvitak vertikalne dimenzije samoupravljanja, pa utoliko i mogućnost uticaja na politiku korišćenja onog dela novostvorene vrednosti kojim proizvođači ne raspolažu neposredno. Sasvim je sigumo da bi jedna konkretna analiza dosadašnjib tokova u postepenom odumiranju socijalističkog viška rada u našim uslovima ponudila veoma interesantna saznanja i pokazatelje. Ja, međutim, moram da se zadovoljim time što ću skrenuti pažnju samo na nekoliko momenata koji o tome govore globalno i dosta uprošćeno. Prema Statističkom biltenu SDK (br. 3 od 1967. god.), globalna raspodela ukupnog neto-proizvoda poslednjih pet godina izgleda ovako: 1962. 1963. 1964. 1965. 1966. Neto-proizvod 100% 100% 100% 100% 100% Lični dohoci proizvođača 29,5% 27,7% 31,9% 34,9% 37,6% Ukupan višak rada 70,5 72,3 68,1 65,1 62,4 100% 100% 100% 100% 100% od toga: za zajednicu 81,8 83,2 74,2 68,7 68,4 za privredne organizacije 18,2 16,8 25,8 31,3 31,6 lako ovi pokazatelji sami za sebe ne mogu da kažu šta oni sve znače, ipak je očigledno da je u njima j asno izražena tendencija transformacije viška radnog vremena u potrebno radno vreme. S jedne strane, pomera se granica potrebnog radnog vremena zbog relativnog povećanja ličnih dohodaka, a s dru-

369

POLOŽAJ PROIZVOĐAČA U SAMOUPRAVNOM SISTEMU