Gledišta

dr clragoijub dragišić

Javnosti je poznalo da je u poslednje vreme nekoliko puta u različitim prilikama i na različite načine, pa i na stranicama časopisa „Gledista” u veoma ozbiljnoj formi dat povod da se postavi pitanje: d a li je radna snaga u socijalizmu zais t a rob a? Pitanje je, inače, utoliko interesantnije, a dilema značajnija, što se ono pokreće u kontekstu aktuelnib problema raspodele u našem sistemu (posebno povodom razlicitih teorija o dohotku). Koliko je meni poznato, naša literatura nije zabeležila da je u prošlosti bilo nekih dilema bar ne ozbiljnijih kad je trebalo odgovoriti na ovo pitanje. Ili, ukoliko ih je bilo, one su imale nešto drukčije značenje i po pravilu su bile veoma maio zapažene. Naime, s jedne strane, bilo je potpuno dominantno mišljenje da u Marksovom učenju (posebno u njegovom učenju o radnoj snazi kao robi) postoje j as n i i potpuno pouzdani kriterijumi za rezonovanje o karakteru društveno-ekonomskog statusa (pozicije) radne snage u socijalizmu. Da bi, s druge strane, postojala gotovo opšta saglasnost da to učenje nedvosmisleno upucuje~na zakljucakrdä se ukidanjem buržoaske privatne svojine, uz istovremeno konstituisanje društvenog oblika vlasništva kao dominirajućeg na sredstvima za proizvodnju, nače 1 n o negiraju oni dmštveno-ekonomski odnosi u kojima je otuđeni proizvođač nužno predstavljao rob u. Smatram da se ovom načelnom stavu ni danas ne bi moglo nešto ozbiljno prigovoriti, ali uz pretpostavku da se s a m akt ukidanja buržoaske privatne svo-

POLOŽAJ PROIZVOĐAČA U SAMOUPRAVNOM SISTEMU

353