Gledišta

Ako društveni poredak koji nastaje nakon proleterskog obaranja buržoazije s vlasti nazovemo, na uobičajeni način, socijalizmom, apstrahujući pri tom svaki empirijski oblik savremenog socijalističkog idruštva, onda bi to pitanje moglo i ovako da glasi: D a 1 i j e socijalističko društvo po svojoj suštini doista političko društvo? Samoupravna pozicija svih nije suštinsko određenje socijalizma, bar u svom realnom izdanju; a to će reći da je vladavina proletarijata politička vladavina klase i da je socijalizam još u bitnim elementima jedno političko društvo. To je savršeno razumIjivo, ako se korektno uvaži Marksov realistički stav da samoupravna pozicija svih bezuslovno pretpostavlja ostvareno besklasno stanje društva, a to će reći da je samoupravna pozicija svih zapravo bitni konstitutivni element tek budućeg, komunističkog društva. Socijalističko društvo, međutim, očigledno nije niti može biti besklasno društvo, jer razvlašćivanje buržoazije ne znači ipso facto i stvaranje materijalnih i uopšte istorijskih pretpostavki besklasnog društvenog stanja. Samom političkom pobedom proletarijat još nije prestao da bude klasa ekonomske nužde, već i dalje ostaje klasa sa objektivno najnekvalifikovanijim radom, s kojim je čvrsto povezana njegova ekonomska beda. Stoga proletarijat ne oslobađa sebe prostim rušilačkim revolucionarnim činom, već tako što svesnim razvitkom proizvodnih snaga stvara objektivno-istorijske pretpostavke za ukidanje svakog oblika proleterske egzistencije u društvu, tj. svakog oblika prinudnog, životno potrebnog nekvalifikovanog rada. Ali „proleteri nisu bogovi” kako kaže Marks koji komuniciraju s nekakvom apstraktnom idejom čovekovog istorijskog oslobođenja. Oni su ipak jedna sasvim empirijska klasa koja i svoj praktični revolucionarni potez povlači neposredno motivisana nepravdom buržoaskog sistema raspodele već postojećeg bogatstva društva i radi pravednijeg vrednovanja njegovog, proleterskog rada. Njegova se politička pobeda mora bezuslovno posvedočiti tom pravednijom raspodelom postojećeg materijalnog bogatstva i smanjenjem njegove ekonomske bede, a to je ono što doista stoji u domenu aktuelnih političkih rešenja i što se može neposredno ostvariti osvajanjem institucija političke vlasti u društvu. Čime je, dakle, opredeljen i u čemu se sastoji politički karakter proleterske vlasti. Taj karakter se očigledno ne sastoji u degradiranju rada drugih slojeva društva niti u ukidanju političkih sloboda ovih slojeva, jer bi to u suštini predstavljalo

525

DILEME PROLETERSKOG KONSTITUISANJA VLASTI