Gledišta

ravnomeme privredne razvijenosti koja prouzrokuje različite interese republika. U toj kritici moguće je videti činjenicu da različiti interesi republika, zasnovani na neravnomemom privrednom razvoju, sadrže i opiasnosti za jugoslovenske nacionalne odnose. Ove opasnosti su, pored različitib pritisaka na federaciju od strane nerazvijenih nacionalnih zajednica, pre svega, u opasnim dezintegracionim tendencijama, u pojavama autarhije, u postepenom međusobnom razdvajanju nacionalnih zajednica i u slabljenju raeđusobnih veza koje povezuju nacionalne zajednice u šim dmštvenu zajednicu. Prema tome, mišljenja smo da u razrešavanju problema koje prouzrokuje razmatrani uzrok aktuelnih nacionalnih odnosa, ne treba uzimati u obzir samo brigu dmštvene zajednice za postepenim otklanjanjem neravnomeme privredne razvijenosti, već, pre svega, razvijati integracione tendencije među nacionalnim zaiednicama i njihovu neposrednu saradnju, koje izvim iz razvoja interesa otvorenih nacionalnih samounravnih zajednica, uključenih u šira međunacionalna zbivanja. To znači da je, uprkos postojanju neravnomerne privredne razvijenosti, moguće, baš zbog savlađivanja ovih razlika. raztdiati zajedničke međunacionalne interese relativno autonomnih samoupravnih nacionalnih zajednica ...” Anketirani su mišljenja da osnovne uzroke za probleme u nacionalnim odnosima treba tražiti u faktorima koji su inače objektivno uslovlieni. a koji su ipak i rezultat subiektivnih slabosti. To su: različiti interesi republika zbog neramomeme privređne razvijenosti, unitarizam i birokratski centralizam, nejasnoće u prelivaniu sredstava među republikama i suviše velika opterećenost razvijenih podmčia sa doprinosima za federaciiu. Ostaci nekadašnie nacionalne netmeliivosti i uticai emigraciie imaiu svoiu objektivnu i subjektivnu osnovu. I problematiku nepoštovania nacionalnog iezika i zivotnih navika moguće je oceniti, s

jedne strane, kao objektivno uslovljenu i, s druge, kab rezultat subjektivnih slabosti pri ostvarivanju političkih načela zacrtanih u deklaracijama i normativnim aktima. Među uglavnom subjektivne slabosti moguće je uvrstiti hedovoljnu efikasnost subjektivnih snaga u otklanjanju uzroka napetosti između naroda i nacionalizma, to jest iskorićavanje nacionalnih osećarija u sporovima između negativnih društv'enih snaga u društvenom zbivanju. Pošto Su svi problemi na području nacionalnih odnosa, osim problematike ostataka nacionalne netrpeljivosti i delovanja emigracije, nastali na tlu novog društva, pri čemu ne gubimo iz vida i utićaj tradicionalnih odnosa na' njih, moguće je zaključiti da nacionalnu problematiku treba razrešavati, pre svega, ’ u postojećim odnosima i sprečavati delovanje njenih nosilaca. Osetna prisutnost subjektivnih slabosti u nacionalnim odnosima daje progresiVimn subjektivmim snagama mogućnost da se efikasnije nego dosad sukobe s njima, što je uslov za uspešno otklanjanje objektivTiih uzroka nacionalnih problema.”

UNIVERZITET DANAS br. 1/1968.

Dr BRANIMIR JANKOVIC: Deset godina postojanja i rada Zajednice jugoslovenskih univerziteta; prof. TOSA TISAIA: Osnovni problemi i nesporazumi samoupravljanja; JOVAN ANDRIJAŠEVIĆ: Modernizovanje i intenzhrranje visokoškolskog obrazovanja; dr RADOSLAV ĆURIC: Neki stavovi studenata o disciplini u stuđentskim domovima; DUŠAN LAKIĆEVIC; Socijalni radnik nov profil stručrijaka; dr BORISLAV STEVANOVIC: Transfer učenja u razv'Oju raznih mentalnih struktura i na različitim nivoima stvaralaštva; dr MIH.AJLO NIKOLIC; OntoloŠKO objašnjenje razvitka.

vera ikonomova i

tatjana popov

698