Gledišta

Stoga možemo računati da će se i u poljoprivredi stanje, utoliko brže ukoliko brži bude napredak, približavati stanju u zanatstvu, i da kamatu od sopstvenog kapitala, sem po cenu propadanja privatne seljačke delatnosti, verovatno nije moguće ukinuti. Misao koja može olakšati sud o opravdanosti dohodaka od privatnog kapitala, i time verovatno odluku o daIjoj sudbini dve značajne delatnosti, modemizovanog privatnog zanatstva i modernizovane privatne poljoprivrede, je sledeća. Nasuprot kapitalu koji je nasleđen, formiranje kapitala iz tekućih dohodaka, posebno ukoliko je reč o dohocima od rada i preduzetništva, nesumnjivo traži odricanja, zahteva otuda odgovarajuću cenu, a korist koju društvo ima od njega opravdava plaćanje takve cene. Tipično za socijalističko dmštvo, posebno razvijenijeg tipa, izvesno će biti društveno formiranje kapitala. Tamo, pak, gde je radi što bržeg napretka potrebno mobilisati i individualne dohotke, bez kamate kao individualnog dohotka se ne može, To je opravdanje za kamatu koju naš bankarski sistem plaća za novčane uloge, bar ukoiiko je reč o tekućim uštedama. Više od te kamate su sigurno opravdane kamate na sopstveni kapital privatnih preduzetnika. Njih iako možemo računati kao element preduzetništva. Gde ta opravdanost prestaje, otvoreno je pitanje. Verovatno tamo gde više nije reč o sopstvenoj štednji, već o nasleđu. To, dakako, ukazuje na potrebu odgovarajućeg regulisanja poreza na nasleđe. Razumljivo, ne samo kada je reč o proizvodnoj imovini u užem smislu. Očigledno je da se treba, posebno u slučaju privatnog zanatstva, pobrinuti za oblike njegovog sistematskog prelaženja u dmštvenu svojinu. U uslotdma poboljšavanja tehnologije zanatstva biće, zbog pomenutih okolnosti, sve teže obezbeđivati raspodeli koja se zasniva na privatnoj svojini karakter raspodele prema radu, koju smo uzeli kao kriterijum dmštvene svojine u ekonomskom smislu. VIII. DRUSTVENA SVOJINA RADNIH KOLEKTIVA U pogledu svojine najviše nejasnoća ima na podmčju socijalističke proizvodnje organizovane po radnim kolektivima. Pošto je reč o najznačajnijem podmčju naše privrede, nastaju zbog toga velike štete, mnogo dalekosežnije nego što se čini na prvi pogled. Glavni izvor je nepravilan razmeštaj dmštvenog kapitala, proizvodnih sredstava i radne snage, koji je posledica neshvaćenih odnosa u proizvodnji i neraščišćenih odgovarajućih pojmova. Pre svega, potpuno je izbrisana razlika između kapitala kako smo ga definisali u početku i sredstava za proizvodnju koje kolektiv upotrebljava u proizvodnji. Kad govorimo o sredstvima (ili kapitalu) mislimoš čas na sredstva za proizvodnju, čas na novčane iz- j

542

DR ALEKSANDAR BAJT