Gledišta

nose koje preduzeće pretvara u sredstva za vodnju. U ustavnoj odredbi, po kojoj su sredstva za proizvodnju dmštvena svojina, ona su interpretirana fizički, u smislu predmeta rada i sredstava za rad. / To odgovara naturalnom proizvodnom procesu, a manje savremenoj robnoj proizvodnji, u kojoj je funkcija kapitala jasno odvojena od preduzetničke funkcije, svojina na kapitalu od svojine nad sredstvima za proizvodnju. Na istim sredstvima za proizvodnju postoje dva vlasnika. Preduzetnik je vlasnik fizičkih sredstava za proizvodnju, kapitalist vlasnik kapitala koji je pozajmio preduzetniku. Svojinska funkcija se iscrpljuje u neizdiferenciranom obliku kapitala koji se nudi proizvodnji, preduzetnička funkcija, pak, je u tome da tom neizdiferenciranom kapitalu da oblik konkretnih sredstava za proizvodnju, da izabere veličinu, lokaciju, tehniku i proizvod procesa. Nerazdvajanje ove dve funkcije u našem društveno-ekonomskom sistemu, koji se zasniva na jedinstvenoj društvenoj svojini „sredstava za proizvodnju", dovodi, na jednoj strani, do konstmkcije „prava korišćenja”, „prava upravljanja” i sličnih prava neadekvatnih savremenoj robnoj proizvodnji, koja ograničavaju praduzeće u razvijanju njegovih preduzetničkih sposobnosti, a na dragoj strani se sistemom raspodeie, koji ne poznaje ili gotovo ne poznaje kamatu od kapitala, dmštvena svojina cepa i ekonomski približava privatnoj. Analiza svojinskih odnosa u kapitalističkoj privredi koju smo dali u prethodnom stavu omogućava sledeće rešenje: To što dmštvo da- ' je pojedimm radnim kolektivima na upravljanje u našem privrednom sistemu nisu sredstva za proizvodnju. To je kapi t a 1, ito u onom smislu u kome smo ga odredili na početkurpsprave. Taj kapital je, idakle, dmštvena svojinaJO obliku konkretnih sredstava za proizvodnju, koji će se dati kapitalu koji je dmštvena svojina, odlučuju radni kolektivi sami. Oni ta sredstva slobodno kupuju i prodaju, bilo u zemlji bilo u inostranstvu. Tačnije, tako bi trebalo da bude ukoliko se dosledno držimo ideje o robnoj privredi. Ako je tako, onda je vrlo verovatno da „upravljanje” y radnih kolektiva daleko prevazilazi upravljanje u smislu privređivanja s datim sredstvima za proiz- i vodnju. Radni kolektivi u nas nisu nikakvi uprav- ' nici zemlje i fabrika, koji bi bili svojina nekog drugog. To što su društvena svojina još ne znači da su tuđa svojina. Njihovo „upravljanje” se približava svojinskom raspolaganju sredstvima za proizvodnju. Razumljivo, ova svojina ima bitno drukčiju sadržinu nego svi do sada poznati oblici svojine. Za nju je značajno da ne omogućava prisvajanje dohotka na osnovu svojine kao takve, već samo dohotke od preduzetništva, koji u suštini izvim iz spo-

543

DRUSTVENA SVOJINA KOLEKTIVNA I INDIVIDUALNA