Gledišta

P R I K A Z I

PROBLEMI MASOVNE KULTURE*

Sredinom četrdesetih godina našeg veka znameniti mislilac kulture J. Huizinga pisao je u svom delu ~U senci sutrašnjice”: ~Do varvarizovanja dolazi onda kada se u staroj kulturi, koja se tokom mnogih stoleća uzdigla do jasnoće i čistoće mišljenja i pojmova, uzdiže magično i fantastično u dimu instinkata u vrenju i zamućuje razum kad mithos potiskuje logos” (Zagreb, 1944, str. 167). Doista, mi živimo u vremenu velikih mitova, koji su pouzdani znaci da je izvoma Ijudska kultura dovedena u pitanje. Od njih su, možda, najsudbonosniji: mit tehnike i mit masovne kulture. Siroko je rasnrostranjeno uverenje da tehnika rešava i poslednji Ijudski problem, da ogromna potrošnja najrazličitijih predmeta koje nudi masovna proizvodnja, od deter-

*) Edgar Moren, Dah vremena, Kultura, Beograd 1967,

dženta do kriminainog romana, može da zadovolji svaku Ijudsku potrebu. U našem vremenu tehnika se, naročito kroz tzv. mass-media, javlja kao podloga jedne opšte pojave masovne kulture. Coveka našeg vremena danonoćno opsedaju televizija, radio, film, novine, turističke agencije, spektakli raznih vrsta. Sve to ima za cilj da mu pruži sreću, blagostanje i mir. Himerično postvarenje uzelo je maha. Otuda je i postalo predmetom interesovanja savremene misli. kako naučne tako i filozofske. Knjiga francuskog pisca Hdgara Morena „Duh vremena” usredsredila se na probleme masovne kulture. (Podnaslov knjige to izričito naglašava „Esej o masovnoj kulturi”.) lako se Moren ogradio istaknuvši da je masovna kultura isključivi proizvod Zapada i da u svojoj knjizi samo nju ima u vidu, on nije propustio da ukaže na činjenicu da se „kultuma industrija razvija u svim režimima, podjednako uspešno u državnom okvira kao i u okviru privatriog preduzeća" (str. 48).

851