Gledišta
u pitanju prerastanje kvantiteta u kvalitet, tj. pretvaranje favorizovanja u zaveru primitivizma i uspostavljanje vladavine mediokritetstva. Radi što pouzdanije metodološke korektnosti potrebno je utvrditi kakvi su političko-ideološki kvalitetd kvalifikovanih, a kakvi visokokvalifikovanih radnika, tj. da se, možda, u ovoj oblasti ne nalaze ova dva obrazovanja u suprotnom odnosu. Odgovor na ovo pitanje daju rezultati naučnog istraživanja Instituta društvenih nauka, objavljeni u studiiji „Socijalna struktura i pokretljivost radničke klase Jugoslavije , u kojoj, na str. 93., jedan od autora studije, dr M. Ilić, piše: „Posmatranjem stepena integrisanosti radnika prema nivou kvalifikacija dolazi se do zaključka o jednoj vrlo opštoj pravilnosti (podvukao M. Ž,): kako u pog, ledu borbe protiv nedostataka i slabosti u komuni, odnosno preduzeću, tako i u pogledu prihoda, učešća u radničkom i društvenom saraoupravljanju političke pripadnosti i zadovoljstva statusom radnika, na prvo mesto dolaze visokokvalifikovani radnici, zatim kvalifikovani radnici, a za njima slede polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici. Prema tome, može se formrati zaključak po kome se nivo kvali 7 fikacija radnika nalazi u upravnoj srazmeri sa stepenom integrisanosti.” Navedeni istraživački rezultati pokazuju da su visokokvahfikovanj radnici i u političko-ideološkom pogledu iznad kvalifikova* nih radnika. Političko-ideološki nivo visokokvalifikovanih radnika ne može dakle biti objašnjenje za diskriminatomi položaj u kome se nalaze. Ali objašnjenje je nađeuo, čini se, u elementima visoke idejne i političke svesti. nje je utvrdilo da su visokokvalifikovani radnici: 1) češći kritičari i borci protiv nedostataka i slabosti u komuni i preduzeću, i 2) zadovoljniji su od kvalifikovanih radnika statusom radnika. Prvi kvalitet visokokvalifikovanih radnika ukazuje na njihovu veću nekonformističnost nego kod kvalifikovanih radnika; dmgi kvaMtet pokazuje da kod visokokvalifikovanih radnika nije prisutna, dok je kod kvalifikovanih radnika prisutna frustriranost, tj. nezadovoljstvo statusom radnika. ZaHjućak: napredovamje je vezano za konfonmizam i frustraciju honosti. Radi provere zaključaka, do kojih smo došli proučavajući celu kategoriju stmčnjaka koja obuhvata i srednje i visoka stmčnjake, izvršićemo i analizu ovih istih odnosa u pet zanimanja stmčnjaka koja traže isključivo fakultetsko obrazovanje. Podatke o ovom daje tabela na str. 1022. Posmatrajući obrazovnu stmktum koju pruža ova tabela, uočava se sledeće: 1) od ukupnog broja radnih uloga koje neophodno zahtevaju fakultetsko obrazovanje, 22% obavljaju radnici i srednji stmčni kadar; 2) unutar samih radnika koji su na mestima visokih stmčnjaka, deset je puta više kvalifikovanih nego visokokvalifikovanih radnika.
1021
DOMINACIJA MEDIOKRITETSTVA U NASOJ DRUSTVENOJ ELITI