Gledišta

Cime se i kako se može objasniti favorizovanje kvalifikovanih radnika na račun visokokvalifikovanih radnika i srednjeg stručnog kadra nad fakultetski obrazovanim građanima? Cime se može objasniti ofanziva kadrova sa srednjim obrazovanjem na radne uloge koje traže fakultetsko obrazovanje, dok jednovremeno visoki stručnjaci ostaju bez posla ili rade na mestima koja traže srednju stručnu spremu? Teško je oteti se utisku da je protekli period bio u znaku ofanzive i zavere primitivizma i dominacije mediokritetstva. Posedovati društvenu moć, imati status umetnika, zauzimati položaj visokog stručnjaka, rečju, biti pripadnik tzv. društvene elite, uživati osetne privilegije koje iz toga slede, uvek je i još dugo će biti magnet neodoljive privlačnosti za Ijude, naročito za one koji boluju od alergije prema mukotrpnoj raboti-učenju. Pogodnu klimu zadovoljavanju ovakvih ambicija svakako predstavlja potreba birokratizma da se oslanja na mediokritetstvo. U njemu on nalazi svoj izvor, samog sebe. Nije reč o zameni birokratije tehnokratijom! Reč je o životnom imperativu: svako na svoje mesto! Mehanizam podele rada je objektivna društvena zakonitost. Saznati objektivnu nužnost znači i potčinjavatd joj se. U suprotnom, čovek, društvo postavlja jedne ciljeve, a postiže suprotne rezultate. Gubi bitku. Demokratizam socijalistićkog društva je takođe objektivna zakonitost; pruža, jer traži, jednake uslove za jednake sposobnosti svako prema svojim sposobnostima. Reforma pritvrede je veoma ozbiljna istvar, veloki poduhvat. Njene posledice, pozitivne ili negativne, biće sudbonosne po naše društvo. Svest o ovoj činjenici čini naše društvo nesentimentalnim prema armiji nezaposlenih koju zakonito formira robno-novčano tržište i zakon vrednosti. Otkuda, onda, sentimentalnost i neutralan stav prema vladavini mediokritetstva? Zašto i prema zakonitostima i zahtevima mehanizma podele rada svako na svoje mesto uočIjiva sentimentalnost? Socijalizam je mladost sveta. Mladost sveta mora biti i svet mladih! Socijalizam rnora biti na nauci zasnovan! Miadi su najbrojniji i najsposobniji nosioci nauke i stručnosti kod nas. Nauka i mladi, jer su postali sinonim našeg vremena i našeg društva, moraju iz čekaonice života preći u žižu životne bitke. Ljudsko društvo u svom naporu da iz predistorije uđe u svoju istoriju ne može i bez tzv. društvene elite. Ona je ostatak predistorije, i još je, verovatno, nužno zlo. Elita treba da nestane! I ona će nestati! To nestajanje uslovljeno je, pre svega, podizanjem mase na nivo elite, ali i jednovremenim pretvaranjem „elite” u elitu, usaglasavanjem forme i sadržine. Našu društvenu elitu mora odlikovati naučnost, obrazovanost i mladost. U odsustvu ova tri atributa teško je govoriti o stvarnoj eliti, A još je teže očekivati da ona odigra svoju istorijsku ulogu i da opravda svoje postojanje. 1024

MIROSLAV ŽIVKOVIC