Gledišta

Međutim, kao što naglašava autor, problem klasne identifikacije uslovijen je ob jektivniim determinantama. IdentiPikacrja sa određenom klasom predstavlja poznavanje i prihvatanje klasnih interesa. Zadovoljstvo pripadanja određenoj grppi usiovIjeno je prožetošću svesti subjekata objeiktivnim elemantkna klasno-grupne svesti, koja se mamifestuje u pnihvatanju zajedničkih klasnih interesa, ciljeva, ideja, stavova, vrednosti itd. Za nroveravanje navedeniii hipoteza koristilo se sledeće pitanje u anketi: da ii ste zadovaijni što ste radnik (veoma zadovoljan, ugla\mom zadcvoljan, svejedno mi je, uglavnom nezadovoljan, sasvim nezadovoljan, ne zna). Rezultati u vezi sa proučavanjem svesti radničke klase navode autora na sledeće zakijučke: 1. Osnorai ekonomski i društveni uslovi determiniraju vrsoki stepen raz\ r oja društvene svesti radničke klase Jugoslavije. Manifestaoija ove svesti izražena je klasnom iidenitifi'kacijom, tj. zadovoljstvom zbog pripadnosti radničkoj klasi. 2. Unutar osnovnih ekonomSksli i društvenih uslova „objekthmi status” („subjektivna situacija”) svakog pojedinca determinira različite stavove psihološke usmerenosti pripadnosti radničkoj klasi. Ukoliiko je „objektivni status” pojedinca „viši”, utoliko je veđi stepen klasne identifikacije, odnosno uikoliko je „status” „niži”, utoliko je stepen klasne rdentifikaoije manji. 3. Radnici koji poseduju sledeće karakteristike: viši stepen kvahfikacija, veći radru staž, veću 'Starost, postaii su članovi SKJ na osnovu kolektivističkih motiva; teže da postanu članovi SKJ na osnovu ikotlektivističbih motiva; imaju antireligiozni pogled na svet pokazuju veći stepen kiasne identifikacije nego druge kategorije ispitanika.

Drugi aspekt klasne indentifilkacije radničke klase jesu oblici optimizma i pesimizma u radničkoj svesti. Može se pretpostaviti da postoje korelacioni odnosi između stepena inrtegrisanosti radniika i stepena optimizma, odnosno pesis obzirom na izglede: a) o poboljšanju radničkog života u našoj zemlji; i b) o poboljšanju uslova u preduzeću. Rezultati istraživanja pokazali su sledeće varijante optimističkog i pesimističkog pogleda kod pripadn.ika radničke klase Jugoslavije: 1. Ogromna većina ispitanika istiće optimistički pogled. 2. Clanovi SKJ istiou optimistički pogled na budućnost snažnije od osta’ih kategorija radnika. 3. Najznačajniji modalitet „opšti društveno-ekonomski uslovi" dolazi na drugo mesto u okvim globalnih rezultata, kada je reč o razlogu na kome se zasniva optimizam. Međutim, ovaj modaiitet dolazi na prvo mesto kod sledećih kategonija ispitanika: a) sve kategorije radnika preko 35 godina starosti istiou svoj optimizam na bazi ovog modaliteta, koji zauzima prvo mesto u odnosu na druge; i b) viisokokvahfikovani radnioi; c) sve kategorije radnika sa preko 15 godina radnog staža. To znači da optimističke pog!ede imaju radnici stariji od 35 godina, visokokvalifikovani i kategorija radnika sa preko 15 godina radnog staža. 4. Ispitanici muškog pola više zasnivaju svoje optimistioke poglede na „opštim društ\renim uslovima" nego ispdtanici žetnskog pola. Isto tako je ovaj razlog više istaknut kod članova SKJ nego kod radnika koji nisu članovi SKJ. Neutralni modalitet „ostaće isti” (u vezi sa pitanjem o

1026