Gledišta

ku između svesti i prirodnih procesa. Biče je, misli Huserl, uvek korelat svesti. Učenje o intencionalnosti svesti moralo bi, ako je dspravno onoliko koliko to misli Huserl, da hnplicira čitavu revoluciju u plihološkoj nauci, i ne samo u njoj. Metoda redukcije dma zadatak da nam omogući prodor u ono što je izvomo i neposredno dato, u čistu svest ili transcendentalnu subjektivnost. Ona saona sastoji se u oslobađanju neposrednosti od onoga što je na njoj naslagano. Time se svest neće osiromašitd, već obogatiti otkrivanjem jednog novog sloja kojd je tako dugo bio nepristupačan filozofskim istraživanjima. Treba razlikovati „filozofsku redukciju” i ~eidetićku redukciju”. Filozofskom redukcijom pomera se naša peižnja od teorije o st\rarima ka samim stvarima. U ovoj taćki fenomenološko' „vraćanje stvarima”, naravno, Mtno se razlifcuje od ~vraćanja stvarima” na pozitivistički način. Eidetičkom redukcijom prodiremo do suština oslobođenih svega što je akcidentalno, do čistih suština ili eidosa. Te suštine su nešto drugo od f latus voc i s nominalizma, ali i nešto drugo od Platonovih ideja koje postoje u jednom transcendentnom i natoulnom svetu; one transcendiraju podmčje fafcticiteta, ali ne i podmčje transcendentalne subjektivnosti. Fenomenologija, dakle, ne otfcriva kauzalnu povezanost prirodnih procesa, niti bilo kakve činjeriice, nego njihova idealna značenja, ono što ih čini smislenima i bez čega (ma koliko to prirodnoj nastrojenosti mišljenja izgledaio apsurdno) ne bi bile to što su. Fenomenološka istraživanja koja obuhvataju poije intenoionalnosti, to mora dobro da se shvati, ne vrše se u istoj ravni u kojoj i empirijska istraživanja čdnjenica i njihovih povezanosti. Ona prethode svim tka istraživanjima i predstavljaju njihov filozofski osnov. Intuicija dobija glavnu ulogu u Huserlovoj teoriji saznanja. Ona ništa ne konstmiše i ne

demonstnira, veđ se >kao „direktan pogled” upravlja na čulne kvaldtete, kao što su boja, zwuk, dodir itd., i u njima dopire do nj'ihovdli idealnih mačenja, suština. U ovoj tački Huserlov racionalizam bitno se razlikuje od klasičnog empirizma. Isto tako, intuiciju, po značenju koji ima u kontekstu fenomenologije, treba razlikovati od misticizma jednog Plotina ili bilo kojeg misticizma i bergsonovske intuicije. U bliže i dublje objašnjenje ovih razlika ovde ne možemo tdadti. Huserlov uticaj bio je ogroman u svim podnučjima kulture, ali je padao u isto vreme s rastučom pMmom logičkog pozdtivizma, pa je bdo manji nego što je mogao Mti. Več njegovi neposredni sledbenici razvili su i primenili njegove ideje u području estetike (Ingarden), aksiologije (Šeler), razmatranja problema bića (Hajdeger i Sartr) dtd., da ne nabrajam sve oblastd u kojima se osećaju uticaji fenomenologije. Snaga ove filozofije leži u originalnom načinu postavIjanja starih filozofskih problema, kao i u otfcrivanju novib područja fiiozofsfcili problema o kojima raniji filozofi nisu ni slutili. U njoj se snažno oseča tendencija da se filozofski problemi postave tako da pitanje odnosa svesti d transcendentne realnosti izguM raison d’ etr e. Koncentrisanje istraživanja na načdn na koji su nam predmeti prisu'tni u svesti veoma mnogo podseča na Kantov pokušaj transcendentalne filozofije, ali nas udubljivanje u fenomenološke teme i ideje dovodi do suprotnog zaključka. Ne treba nikako izgubiti iz vida ni čiojeniou ida je Huserlova filozofija dobrim delom reaikcija na formahzam neokantovstva, koje je početkom ovog veka gotovo suvereno vladalo u Nemaokoj. Osim toga, ona nastaje u vreme 'kada se filozofija, zahvaIjujući razvoju egzaktnih nauka i prodoiru pozitivističkog načina mišljenja, stavlja pred •suđbonosnu dilemu: da postane stroga nauka ili da se odrekne svoje pretenzije na saznanje istine. Tu fcriizu fi-

1029