Gledišta

i središni prinoiip koji pretp.ostavlja savremeno istraživanje pomenuti su u samom naslovu knjise Saria Morona: Nesvesno ~u Rasinovom delu i životu. ,Gosjx>d sve obuhvatai rakama ogromnim svojim’ tako glasi jedan Vinjijev stah. Ovde je Gospod Nesvesno, jedina realnost koja obuhvata dvostmku tajnu stvaraoca i dela koje je on stvorio.

kulturni život br. I—2/1968.

U ovom broju časopis_ donosi autorizovani tefcst diskusije koja se vodila na Savetovanju o međurepubličkoj kuitumoj saradnji, održanom u Beogradu 8. febmara 1968. godine. U diskusiji su učestvovali predstavnici svih republika. U svom tekstu STOJAN TOMIC iz Sarajeva rekao _je o pitanju odnosa saradnje između nacija i republika u oblasti kulture sledeće: „Evo šta mislim kad ističem dimenzije integracije i saradnje. U svakoj, pa i našoj stmkturi, zapažamo ove procese; procese diferencijacdje pod uticajem dmštvene podjele rada. Ovaj proces razara postojeće cjelme (na primjer, stare patrijarhalne, religiozne, zatvorene, regionalne, nacionalne, državne); stvaraju se novi samostalni djelotd _ postojećih cjelina, sa posebnun kulturama, stavovima, vrednostima. Proces diferencijacije otvara, može da otvara dva nova procesa; proces dezintegracije i proces integracije, što zavisi od mnogih faktora. Kakve su socijalne posledice procesa diferencijacije, dezintegracij e i integracije u regionalnim i nacionalnim kulturama? Šta je tu pozitivno, a šta negativno? Na ovo pitanje može se odgovoriti samo ako naučno proučimo ove složene procese. Procesi diferencijacije, dezintegracije i integracije su složeni i otežani. Da je to tako, pokazaću jednim primjerom iz dmgih oblasti, iz privrede. Jugoslavija se zalaže da integriše privredu. Međutim, tu postoje regionalni .limiti, granice. Znate kakva je situacija?

Jedan vid integracioniih procesa u privredi jedva prelazi repubMčke granice. Prema nekim podackna iz štampe svega 1,2 odsto procesa integracije odnosi se na integracije preduzeća između republika. Preko 80 odsto integracionih procesa locirani su u okviru granica opština a desetak i nešto više procenata posmatranih integracionih procesa odvija se između opština, u okviru republike. Ako je tako, da kažem u bazi, u privredi, pitamo se kakva je onda kulturna socijahia sila ce, recimo, da ignoriše ovu činjenicu i da distribuira svoje integracione procese izrneđu nacija i republika u većem obimu od privrede. Ja mislim da je teško tako nešto očekivati od kulture iako ona može i nekad treba da ide ispred baze, ispred privrede. Zna se zašto integracioni procesi ne mogu da pređu opštinske granice, a još teže republičke, i zna se ko te procese sabija u uže okvire. Sistern raspodjele dohotka destimuliše neke vidove integracije. I ne samo sistem raspodjele. Ali za kultumu sfem je veoma važno da vidimo kako te situacije iz privrede utiču na ovu oblast i kakve su tendencije. Bojim se da su nekad j_oš jače tendencije zatvaranja _regionalnih 1 naoionalnih. zajednica ne samo u fundamentalnoj oblasti, u oblasti privrode, nego i u oblasti kulture. Bilo bi dobro pogledati, odnosno istražiti, ove procese i odnose, pa tek o njdma donositi zaključke. Sledeoi problem o kome želim nešto da kažem je odnos kulture i politike, odnosno kultume politike. Nešto je dmgačijd problem odnos _ između poldtike i, na pranjer, tehniike, zato što je telmika egzaktna nauka i ponasa se po principu egzaktnosti, a poItika ima drugi princip ponašanja princip svrsishodnosti, volje, kako kaže Marks. Međutim, mi se ovde nalazimo u posebnoj 'satuacdji i posmatramo odno'S između dve sfel re između kulture i politike a obe sfere se, po mom 1 mišljenju, ponašaju po prm-

1049