Gledišta

ikontinui'tet, kontinmtet osnovnih socijalnih vređnosti. Mlada generacija ne može da positane socijalni subjekt ukoldko se odlučnije ne poboljša njen društvend položaj, brže ne reše pitanja nezaposlenosti, obrazovanja, isocijalne i zdravstvene zaštdte, standarda itd. Neophodno je preneti težižte delovanja omladinskog pokreta na iključna socdjalna pitanja (koja su par excellence poliitička), kako bi zamsta postao oslonac u dnuštvenoj affirmaciji mladih. Izgrađivanje ulicaja omladinskog pokreta na rešavanje vitalnih problema mladih pretpostavka je integacije omiadine u globalno društvo u njegovom sve realmjem ostvarivanju kao Ijudske zajednice. Mlada generacija nema dovoljno mogućnosti da se u okviru postojeće omladinske organ-izaoije izrazi kao politički subjekt. Potpuna organizaciona i akciona samostalnost omladinskog pokreta jeste neophodna pretpostavka za akciju mladih koja bi bila usmerena na perspektivu društva kao celine. 13 ) Omladdnska organizacija, aneđutdm, nema uticaja u odlučivanju o globalnim društvenim putanjima; u praksi se ispoljavaju snažni elementi njene transmdsione pozioijej Samostalnija pozicija omladinskog pokreta može da se ostvari Sjedino izjašnjavanjem omladine o najikrupnljim pitanjima društvenog razvoja. Omladinska organizacija treba da izrazi jx>litioko strujanje u svojoj osnovi, milionskom članstvu, i u ravnopravnom dijalogu sa drugdm jx>litičkim organdzaoljama da raspravlja žarišne socijalne probleme. Rćizlike u igledištima o otvorenhn dmštvenim pitanjima nisu prepreka, već su upravo uslov za postizanje stvamog jedinstva dimštveno-poMitičknh snaga. Vodeća luloga Saveza komundsta treba da se ostvamje kao najsnažnija komponenta jednog dmštvenog referenduma, kao isinteza najprogresivnijih stremljenja udmženih proizvođača. Omladinske i studentske manifestacije širom sveta izražavaju i težnju mladib da aktivno deluju u savremenom dmštvu. A jedno od osnovnih obeležja demokratskog uređenja treba da predstavlja i mogućnost omladine da poMtički komunicira, da aktavno utiče na smer razvoja dmštva. Gerontokratski obMci, koji preovlađuju u savremenom svetu, ne pružaju političku šansu novoj generaoijd. Pouzdan znak degeneracije jednog pokreta je potiskivanje mlade generacije iz matice poMtičkog procesa, uspostavljanje gerontoflcratskih oblika. Za revolucdonami pdkret je kobno aiko jedna generacija (odnosno njen deo) monopoliše poldtčke funkcije, zamdšljajući sebe nezamenljivom i „jedino levom”, i kada više nema šta da kaže, da učini za napredak pokreta, kada je već prohujao zenit njenog poMtičkog stvaralaštva. A socijalna situacdja se neprekiđno menja,

,3 ) Leniin je insistirao na potrebi potpune organizacione samostalnosti omladinskog pokreta. Ovo značaino mesto kod Lenjina o omladinskom pokretu glasi: ~Često se dešava da predstavnici stariiih i starih generacija n e u m e j u kako treba prići omladini koja je silom okolnosti prinuđena da socijalizmu prilazi drukčije, ne onim putem, n e u onom obliku, ne pod onim uslovima kao njeni očevi. Zato mi, između ostalog bezuslovno moramo biti za organizacionu samostalnost saveza omladine, i to ne samo zbog toga što se te samostalnosti boje oportunisti več i zbog same suštine stvari. Jer bez potpune samostalnosti omladina n e ć e m o ć i nii da se sama izgradi u dobre sociialiste ni da se pripremi za to da socijalizam vodi n a pr e d”. (V. I. Lenjin: Oraladinska internacionala, Đela, tom 19, str. 292—293, izdanje treče).

MILAN VOJNOVIC