Gledišta

u osnovi, one drustvene grupe streme ka inovaoiji, prevladavanju status kvoa, koje su deprivirane; pojednostavljeno, stepen radikalnosti društvenih grupa u obmutoj je 'Srazmea-i sa njibovom jx>zicijom na socdjalnoj lestvioi. U tzv. trećem svetu to su milionske mase siromašnib, pritisnute okovima savremenog imperijalizma. A u razvijenom kapitalističkom dniš-tvu koncept proletarijata sadrzi i dmge aspekte: siromaštvo se ne izražava (jedino) u elementamoj materijalnoj oskudici, već i u nemogućnosti vertiikalne pokretljivosti nižih slojeva, isuženoj socijalnoj komunikaciji dtd. Takođe, pojam proletanjata mkorporira i razne vidove otuđenja. iMeđutim, tačno je da danas pojedini delovi omladine u veliikom broju zemalja imaju avangardnu ulogu. I to ne zbog neke urođene revolucionamosti, već zato što je omladina otvorena i fleksibilna, osetljiva za probleme društva i istorijske zadatke, zato što je ona pravi barometar socijalne situacije. A borba omladine samo je sastavni deo oslobodilačkog pokreta siromašnih. Veoma snažan vdd protesta mladih protiv savremenog potrošaokog dmštva u Zapadnoj Evropi i Americi čine ugiavnom samoorganizovani pokreti mladih: hipiji d digeri u Americi, provosi u Holandiji i Belgiji, ragari u Švedskoj i dmgi. Ovi omladinskd po'kreti predstavljaju bunt protdv dezintegracije dmštva, socijalne nepravde, bmtalnosti i agresivnosti. U njima una i elemenata negacije privatne svojine, robnonov'čane privrede, bezobzime konkurencije u trci za potrošnim dobrima. Kolonije hipija imaju izuzetan značaj kao socijalni eksperiment u traganju za novim oblicima dmštvene organizacije. Hipi-pokreti nastoje da ostvare jedan novi moral Ijubavi, saradnje i uzajamnosti, jedan viši stepen humaniteta, Ijudsku zajednicu na novim osnovama. Na širokim podmčjima Evrope, u SAD i Latinskoj Americi, pa i u dmgim regionima sveta, događaju se žestoki nemiri mlade generacije. Protesti i nemiri mladih imaju obrise jednog svegeneracijskog, opštesvetskog bunta mladih. Omladinski nemiri događali su se i u okvim komunističkog pokreta. Protesti studenata pokazah su da je njihov osnovni neprijatelj birokratija, koja se bezobzimo bori za očuvanje status kvoa, u okvim koga potčinjava Ijude svome horizontu mišljenja i partikulamim interesima, ostvamje vladavinu nad Ijudima i idejama. Komunistički pokret koji nije neprekidna revolucija, neprekidno osvajanje slobode i solidarne Ijudske zajednice, koji nije ,gnlad”, ne može da računa na privrženost omladine. Nemdri omladine i studenata u savremenom svetu imaju raznovrsne uzroke, jer su i veoma različiti i socijalni i politički uslovi u kojima odrasta i deluje mladi naraštaj. Međutim, postoje i neki zajednički koreni i obeležja aktuelnih omladinskih protesta. Protesti omladine prouzrokovani su krizom univerziteta oija je karakteristika konzervativna stmktura i dominacdja biro- -c kratizovanog i centralizovanog režima. Studenti protestuju n, protiv zastarelih univerzitetskih pravila i odnosa, oni se

MILAN VOJNOVIC