Gledišta

U svakom pojedinačnom društvu, bilo ono jednonacionalno ili višenacionalno, postoji jedinstvena klasna, odnosno društvena stmktura, opredeljena jedinstvom d istorodnošću osnovnih društvenih procesa d odnosa. Ukoliko se ne osporava da je jugoslovensko jedno od pojedinačnih dmštava (sa jedinstvenim procesom rada i ekonomske reprodukcije), nepobitno je da u takvom dmštvu postoji jedna jedina i jedinstvena radnička klasa. Nacionalna stmktura pojedinačnog draštva cini jednu od dimenzija strukturisanja tog draštva, i ukršta se sa osnovnom, klasnom dimenzijom dmštvenog strukturisanja, ali nipošto ne lomi klasnu stmktura na više posebnih klasnih stmktura, već je i sama ■u dugoročnom procesu formiranja, razvijanja i međusobnog odnošenja nacija opredeljena razvojem klasa i ukupne dmštvene stmkture. U jugoslovenskom, višenacionalnom pojedinačnom draštvu, koje se dalje socajalistički razvija i resktrukturiše kako očekujemo i težimo na radničko-samoupravnoj osnovi, razvitak svake pojedine nacije i odnosi među njima bitno zavise od odnosa među delovima radničke klase, opredeljeni su razvitkom radničke klase i ostvarivanjem njenih bitnih interesa. Ukoliko se u takvom razvoju javljaju različiti položaji i moguće protivrečnosti među nacdjama i regionima usled razhčitih tvorevina prošlih dmštvenih procesa i neizbežno neravnomemog razvitka, njihovo bitno socijalističko razrešavanje moguće je samo unutar radničke klase, potpunijim ujedinjavanjem i usaglašavanjem interesa radnika na bazi njihovog suštinskog, klasnog interesa. Razvitak međunacionalnih odnosa na socdjalističkim samoupravn i m osnovama može imati samo tu k 1 a sn u sadržinu (radničko-samoupravni način ostvarivanja interesa, privrednei socijalne integracije). Zato je sindikat kao organizacija za ostvarivanje interesa jedinstvene radničke klase bitan činilac nacionalnog razvitka i socijalističkih međunacionćilnih odnosa. 1 )

') Prethodno obeležene altemative đalieg razvoja jugoslovenskog sjndikata (kao organizacije radničke klase za zastupanje interesa razjedinjenih dmštvenih smoa) moguće je uporediti sa opštim tendencijama u savremenom sindikalnom pokretu u svetu. Bez obzira ma različite posebne uslove radničkog pokreta u poiedinim kapitalističkim kao i sociialističkim dmštviraa. u savremenom svetu postoje i bitne opšte karakteristike i integralne tendenciie značajne za radnički pokret. Kasnokapitalistička stmktura na više načina teži da sindikat integriše u dmštveni sistem, tj. način održavanja i reorodukcije te stmkture. Kmpne kapitalističke korporacije teže da sindikalnu organizaciiu i akciju zatvore unutar preduzeća, i da uporedo sa ~unutrašniim” sukobima i nagodbama sa radnicima vežu za sebe interese ..svoiih” radnika u sukobu sa dmgim monopolističkim kapitalima. Tome tendencija integracije radnika u preduzeće, skončana sa značajnim promenama u tehno-ekonomskoj stmkturi kapitalističke nroizvodnje. Preduzetni sindikat trebalo bi da se solidariše sa kapitalističkom upravom u kopkurencijp i borbi sa dmgim kapitalističkim preduzećima, i ..njihovira” radnicima i ~njihovim” sindikatima. Razjediniavanju sindikalne akciie radnika pogoduju znatne razlike u položaju pojedinih slojeva radničke klase, što je svojstveno kapitalističkoj stmkturi. U dmgom pravcu. etatistički eleraenti kasnokapitalističke stmkture teže da integrišu sindikat kao partnera za posredovanje između rada i kapitala i za posredovanje između poiedinih skupina najamnih radnika koji konkurišu na tržištu radne snage (institucionalizacija i etatistička kontrola tržišta radne snage). U takvom sindikatu \adi se protivteža radikalnim radničkim zahtevima. Bitno neravnomerni kapitalistički razvitak pojedinih dmštava, kao i pojedinih regiona, rasa i nacija u istim dmštvima, koristi se i u tom smislu da se sindikati vežu za posebne interese kapitala koji dobijaju formu posebnih državnih. nacionalnih, regionalnih ili rasnih interesa. Otud manipulisanje sindikatima u borbi protiv interesa radnika u dmgim zemliama, radnika dmgih nacija i rasa itd. U svemu tome vidimo opštu tendenciju visokoorganizovanog kapitala da ostvari kontrolu nad jednim delom radničkog pokreta sprezanjem parci-

DR ZORAN VIDAKOVIĆ