Gledišta

SINDIKAT U ODNOSU NA VLAST I SAMOUPRAVLJANJE

Radništvo se organizuje n sindikat da bi sabralo i domašilo društvenu moć za ostvarivanje svojih interesa. Ta moć zavisi od ukupnog položaja radničke klase u društvu, njenog udela u dmštvenoj proizvodnji i aktivnom stanovništvu, ekonomske i političke strukture dmštva, razvijenosti kla■snih orgamizacija i klasne .svesti, tkao i od dsmštveno-ekonomske, političke i idejne homogenosti klase. Sindikat je jedan od činilaca dmštvene moći radništva, u međusobnoj zavisnosti sa dmgim činiocima. Način delovanja sindikata nije samo u vezi sa pitanjem k o 1 i k o dmštvene moći poseduje radništvo, već isa kvalitativnim odredb ama ukupne stmkture dmštvene moćd. U različitim dmštvenim stmkturama moć radništva formira se i izražava na bitno različite načine; tome odgovaraju i bitno različite osobine sindikalnog organizovanja i delovanj a. U antagonističkoj dmštvenoj stmkturi sindikat polazi od odbrambene, zaštitne funkcije. Organizuje otpornu snagu rad a kako bi ograničio dominaciju dmštvenih grapa koje poseduju monopol ekonomske i poldtičke vlasti i eksploataciju radnika. Dmštvena moć radnika se tu najpre javlja u vidu sposobnosti odupiranja. Ta moć može se razviti u smislu negiranja klasne strakture ili može biti više ili manje integrisana u sistem reprodukoije te strakture. Dmgi način ostvarivanja moći radničke klase javlja se u draštvenoj strukturi koju obeležavamo nikad dovoljno određenim pojmom socijalističkog etatizma. Tad imamo (od strane draštvenih gmpa izvan radničke klase) posredovanu, kontrolisanu i ograničavanu draštvenu moć radništva, izraženu kroz čitav sistem ekonomske i političke vlasti. Preko tog sistema ostvamju se, na protivrečan način, neposredni i perspektivni interesi radništva. Ekonomska i politička vlast ne bi se mogla održati ako te interese ne bi ostvarivale; ali unutar protivrečnih društveno-ekonomskih odnosa direktnih nosilaca te vlasti, odnosno ekonomsko-političkog monopola, i radnika bitno je ograničena otpoma snaga rada. Zato je sindikat u svojoj odbrambenoj funkciji, kao činilac moći odupiranja, uglavnom osujećen, a pripada mu da bliže periferiji nego središtu dmštvene moći sudeluje u ovom načinu posredovanja i ograničenog ostvarivanja interesa radnika. Sindikat može biti više ili manje značajan kanal uticaja radnika unutar etatistički strukturisane dmštvene moći. U radničko-samoupravnoj strukturi društva pretpostavljamo treći načdn ostvarivanja društvene moći radničke klase. Reč je o nastajanju bitno drukčijeg tipa dmštvene moći. Stmktura samoupravnog, asocijativnog tipa dmštvene moći ne zasniva se na nejednakoj raspodeli, an-

ialnih interesa pojedinih skupina radnika sa interesima pojedinih kapitalističkih grupacija, pod hegemonijom ovih drugih interesa, a naročito pomoću manipulacije sa sindikatima koji gube radničko-klasna obelezja.

911

SINDIKAT NA ISPITU REVOLUCIONARNE PRAKSE