Gledišta

je da se u njihovoj radnoj orgauizaciji raspravlja, odlučuje j da li će se izgraditi nelci novi objekt. U diskusiji učestvuju sledeći faktori radne organizacije: organi samoupravljanja, | organi rukovođenja, organizacija SK, sindikalna organizacija. Skoro podjednako ima razloga za izgradnju objekta i protiv nje. S obzirom na to, samoupravno rešenje bilo bi °no za koje se odluči vecina. IVledutun, prcma percepciji uticaja ispitivanog sindikalnog članstva ostvarila bi se volja manjine koja zauzima određene rukovodeće uloge i položaje. Na pitanje: ako bi za izgradnju novog objekta bio ; direktor radne organizacije, a protiv toga većina članova | sindikalne podružnice, u opštini ~P" relativno veći broj i ispitivanih članova sindikata (37,2%) smatra da bi se i u i tom slučaju ostvarila volja direktora prije nego sindikalne ' organizacije (25,9%). Ova razlika na štetu sindikalne orga- j nizacije znatno se povećava kada je u pitanju ostvarivanje I volje samoupravnih organa ili sindikata. Na pitanje, čija bi se volja ostvarila u navedenom slučaju, da li organa I samoupravljanja ili većine članova sindikalne organizacije. I 51,2% smatra da bi se ostvarila volja organa samoupravlja- j nja, a svega 19,1% većine članova sindikata. Slično tome očekuje se ostvarenje volje organa opštine nasuprot većino j članova sindikalne organizacije, što praktično znači i nasuprot većine članova kolektiva, čak i u pitanjima koja su u I nadležnosti radnih organizacija i za koja je u duhu samo> j upravljanja da odluči većina samoupravljača ili da se od- : luči u skladu sa njihovom voijom. Neke pojave pokazuju da ovakvo raišljenje ispitanog sindikalnog I članstva ima objektivnu osnovu. To pokazuje i slučaj u I industrijskoj radnoj organizacdji ~V” priliikom izmjene pra- 1 vilnika o raspodjeli ličnih dohodaka. Prijedlog većine rad> l nih zajednica, rukovodstva SK, rukovodstva sindikata, I zaključak političkog aktiva nije usvojen, već je prihvaćep | prijedlog upravnog odbora koji se od njih razlikuje. Dakle) I organ samoupravljanja je donio odluku suprotno izraženoj 1 volji većine samoupravljača. Ali odluka organa samouprav Ijanja je nesamoupravna ne samo zbog toga već i zbog I neadekvatnih argumenata kojim se odbacuje volja većine I samoupravljača. Objašnjenje stručnjaka da bi se usvajaj I njem prijedloga pomenutili faktora probio postojeći platnj fond je neubjedljivo, jer je suština prijedloga u odnosu | ličnih dohodaka između određenih kategorija zaposlenih, J što se moglo ispuniti i pri sredstvima kojima se raspolagalo. Kada bi samoupravljaoi biii obrazovandji d aktivniji, ne bi se moglo ostati pri takvom obrazloženju, jer se ono ne bi | moglo održati u demokratskoj borbi argumentima. Međutim, u situaciji velikih razlika u znanjima potrebnim za i samoupravno odlučivanje stručnjak može bitno da utiče na odluke i neadekvatnim argumentima. Pored ostalog, neka moć i uticaj su samoupravni ako izdrže kritiku demokratske javne borbe argumentima ravnopravnih samoupravnih subjekata i društveno-progresivne prakse. • Stoga je jedna od pretpostavki samoupravne moći stvaranje demokratske atmosfere u kojoj se odgovomo može j kritikovati ma koja ličnost. Prema mišljenju ispitivanog •

DR KRSTO KILIBARDA