Gledišta

942

ko je lepo rekao: „Zajednica koja odbacuje svoje utopiste danas, susrešće moralnu anemiju sutra.” Najlakše je praviti se veliki realist post festum. Kritika koja bi se svela na tvrđenje da se neka MarksoT va predviđanja nisu potvrdila i da se neće obistiniti jedva da bi prevazišla nivo trivijalnosti. Ali ovde nije reč o neostvarljivosti u sadašnjosti ili u nekom vremenu u budućnosti, već o principijelnoj neostvarljivosti znači o apsolutnoj, perfektnoj utopiji. 11 ) Ona za Ijudsku situaciju vezuje apsolutna očekivanja: prevazilaženje svih bitnih egzistencijalnih protivrečnosti čoveka. Kad bi se to dogodilo', Ijudska i društvena situacija bile bi pretvorene u neku vrstu „perpetuum imobile” (R, Darhrendorf). 12 ) Zato bi reahzacija takve utopije bila nepor željna, čak i kad bi bila moguća. Treba se osloboditi iluzije prema kojoj je Marks teoretičar čisto naučnog, nasuprot utopijskom munizmu. Razlika između ta dva tipa kommiizma mnogo je relativnija nego što je izgledala klasicima marksizma, posebno Engelsu u spisu „Razvoj socijalizma od utopije do nauke”. Ali oslobađajući se jedne idealizacije, čovek može da da padne u drugu krajnost. Zato se mora naglasiti da Marksov komunizam nije samo utopija 13 )- Njegov ideal komunizma sadrži i realne istorijske mogućnosti razotuđenja: društvo bez eksploatacije, klasne, rasne i druge diskriminacije, bez rata, demomokratsku samoupravnu zajednicu koja raspolaže materijalnim i kulmrnim obiljem, planetamo društvo („udruženo čovečanstvo") i sl. Marks napušta dijalektiku samo onda kad ekstrapolira neke potencije i tendencije čoveka ne shvatajući ih kao idealne granice humanizacije kojima se progres beskonačno pribiižava, već kao buduću, čak nužnu buduću stvarnost. Ali to mešanje idealnog sa realnim ima i jednu dobm stranu; snažno afirmisanje nekih nesumnjivo trajnih opšteljudskih vrednosti. Kad se dijalektika dovede do ekstrema time što se istorijski preokret iz klasnog u besklasno društvo tretira kao apsolutan, onda ona poražava samu sebe, jer predviđa dmštvo u kome neće delovati njen osnovni princip borba suprotnosti. Ako se iz Ijudske suštine potpuno isključi nehumana strana, kako se može verovati u dalji društveni razvoj? Ne može se ostati veran dijalektici dmštvene istorije ako so ne respektuje dijalektika Ijudske prirode.

11 ) Marks u tora pogledu pripada velikoj tradiciji tzv. pozitivraih utopija koje slikaju dobro i, čak, savrašeno dobro društvo. U novije vreme. međutim, sve su brojnije tzv. negativne utopije; vizije jednog Zamjatina. Huxleya, Orvvella ili Čosića veoma su blizu ..ideala" savršeno rđavog društva. 12 ) Odsustvo većih konflikata karakteristično je gotovo za sve velike utopije od Platona do danas; gotovo sve one su neka vrsta „perpetuum imobile”. 13 ) On je još manje eshatohoška ili hilijastička vizija kako izgleda nekim marksolozima.

DR SVETOZAR STOJANOVIC