Gledišta

dr

marko mladenović

SOCIOLOGIJA PORODICE

„prosveta", beograd, 1968.

J svetskoj sociološkoj hterauri je uobičajeno izdavanje osebnih publikacija nameijenih detaljnijem izučavanju ociološke problematike pojelin.ih društvenih područja. >taviše, ovakrih radova, naroito u vidu udžbenika, ima nnogo više nego opštih prisupa sociološkoj problematici. Dvo se može smatrati kao po;ledica prećutnog slaganja u sogledu statusa i uloge pose>nih socioloških disciplina u Iruštvenim naukama. Među;im, ova pojava nije u istoj neri rasprostranjena u svim :emljama. U socijalističkim :emljama sociologija je moraa dugo da se bori da bi našla ;voje mesto pored drugih, traiicionalnih naučnih disciphla. Tako je bilo i kod nas, na■avno, sa određenim specifičlostima koje se moraju imati i vidu kada se prati razvoj ociološke misli u svakoj druitvenoj zajednici. Ali, iako se ociologija izborila za svoj ramopravni položaj, i dalje je >stao snažan otpor prema njetom razuđivanju u niz posebuh disciplina. Međutim, sudeii prema današnjoj situaciji, i )vaj otpor je definitivno savadan. U poslednje vreme nemliko naših autora pokušalo ie da sistematski obradi probeme posebnih socioloških disdplina. Jedan od takvih najlovijih pokušaja je knjiga dra Vlarka Mladenovića pod nazirom „Sociologija porodice”. U stvari, to je samo prvi deo obimnije studije, drugi deo treba da iziđe do kraja godine. U ovom delu obrađena su, prena autorovim rečima, ~sva teorijska pitanja koja predstavljaju pretpostavku za zamivanje sociologije porodice kao posebne naučne discipliae”. Imajući u vidu vrlo oskudnu naučnu hteraturu o ovoj društvenoj pojavi u nas, kao i vrlo retka istraživanja, možemo izraziti samo zadovoljstvo što >e pojavio jedan ovako obitnan i kompleksan rad posvećen isključivo problemima po-

rodice i njenog naučnog proučavanja. Sa te strane, autor je u pravu kada kaže da je ~to prvi pokušaj u našoj zemIji da se ova oblast nauke konstituiše u posebnu naučnu disciplinu”. U ovom autorovom iskazu treba gledati i osnovni cilj njegovih nastojanja prilikom izlaganja građe i njene sistematizacije, pa ćemo stoga i u našem razmatranju glavno težište informisanja budućeg čitaoca i ocene autorovih napora i postignuća usmeriti na prikazivanje onih problema koji stoje u neposrednoj vezi sa ovakvim zadatkom, a to su; određivanje predmeta ove naučne discipline, njenog mesta u sistemu društvenih nauka, razgranićenje sa srodnim disciphnama i sl. Mislimo da je za naše izlaganje najbolje ako se pridržavamo redosleda koji je dao sam autor, jer on neki put dovoljno jasno ukazuje na koncepciju i ciljeve koji se izlaganjem žele postići. U prvom odeljku knjige razmatraju se sledeći problemi; mesto sociologije porodice u sistemu društvenih nauka, zatim u okviru sociologije i njenih posebnih ogranaka, i, najzad, predmet i metod ove nauke. Osnovno pitanje koje se postavlja u prvom kompleksu probiema je da li je sociologija porodace dnrštvena nauka? Na prvi pogled ovo pitanje izgleda oudno i neuobičajeno, jer je reč o jednoj sooiološkoj disciplini i, s druge strane, o jednoj društvenoj pojavi. Odgovor o cehshodnosti postavljanja ovakvog pitanja ostavljamo za kasnije, kada se budemo upoznah sa autorovom koncepcdjom u cehni. Međutim, autorov odgovor na ovo pitanje je značajan za dalje sagledavanje celog problema. Naime, on smatra da je sociologija porodice jedna granična đruštvena nauka, koja svoje osnove nalazi u društvenom postojanju čoveka, ali ne želi da se zadrži samo na tome, već da reprodukciju čoveka sagleda u totalitetu, što pretpostavlja i biološki aspekt posmatranja porodice.

1243