Gledišta

mu je njena specdfičnost kao nauke, ah je jasno da postoji ozbiljna zbrka u pogledu klasifikacije metoda. Nećemo ulaziti u pitanje opšte klasifikacije metoda, jer to nije originalno autorovo shvatanje, ah moramo ukazati na potpunu konfuziju kada je reč o posebnim metodama, a donekle i tehničkim. Na prrmer, nije uopšte objašnjeno zašto etnoloska metoda izvire direktno iz generalne metode, a to nije slučaj sa svim ostalim metodama posebnih nauka. Isto tako, po kom kriterijumu se svrstavaju zajedno logička i komparativna _ metoda, da li su one istog nivoa? Zašto metoda upoređivanja spada u tehničke metode, a ne u logičke itd.? Najzad, nije jasno šta znače ove metode za sociološko proučavanje porodice, u kom pravou i cilju ga određuju? Uopšte, pravo je čudo kako bi savremeni istraživač porodice mogao da se snađe u ovom mnoštvu metoda i pri tom da bude siguran da se koristi specifiično sociološkom metodom. Razmatrajući niz definicija porodice stranih i naših autora, Mladenović je došao do hste od 11 obeležja, koja služe za karakterizaciju ove draštvene grape. Međutim, on smatra da prihkom definisanja poroddce treba uzeti u obzir samo ona obeležja koja predstavljaju njenu trajnu i nepromenljivu suštinu kroz vreme. Stoga, prihkom defiinisanja porodice treba poći od činjenice da je to biološka, bdosocijalna, socijalna d ekonomska zajednica, odnosno ~porodica je u sadržinskom i strukturalnom pogledu istorijskd varijabilna draštvena grupaoija čija su univerzalna obeležja: da je zasnovana na draštveno sankcionisanim ih nepriznatim biološkim vezama (seksualni odnosi po pravilu, i bdološka reprodukcija-rađanje); na bio-socijalnim vezama (odnosd srodstva); na socijalnim vezama (razvija individualne, moralne i psihičke osobine honosti i njegove socijalne komponente) i na ekonomskim delatnostima (obavlja određene ekonomske Jhmkcije)” (str. 88).

Sigumo je da su ove delatnosti i odnosd osnovni i uvek prisutni u manjoj ili većoj meri kada je reč o porodici. Međutim, treba napomenuti da je ovde u pitanju sociološka definioija porodice, kako je rečeno u naslovu odeljka. Ako je tako, onda ne bismo mogli da se u potpunosti složimo s ovako taksativno izvedenom definicijom, u kojoj se rađaju elementi i delatnosti ove grupe bez ikakvog izdvajanja nekih suštinskih. Sigumo je da su sva četiri navedena svojstva porodice za nju vrlo značajna, ali ako se ide na posmatranje porodice sa sociološkog aspekta, onda to iziskuje izdvajanje nekih od nabrojanih elemenata koji su, gledano sa ovog aspekta, primami, odnosno onih elemenata koji pokazuju značaj porodice za dmštvo, njenu funkciju u draštvu, pa, prema tome, i one osobine koje su najvažrdje da bi mogla da vrši te funkoije. Takvog analitičkog izdvajanja u definiciji nema, pa se može postaviti opravdano pitanje: da U je to zaista sociološka definicija poroddce? U daljoj diskusiji autor definiše druge srodne pojmove, kao što su brak, srodstvo i domaćinstvo na bazi date definicije porodice. Tako je za brak bitno uspostavljanje seksuainih veza i odnosa između partnera suprotnih polova, kod srodstva je bitno da je to veza zasnovana rođenjem, pri čemu i elementi biološkog, kao i socijalnog, imaju podjednaku važnost. Domaćinstvo se, pak, razlikuje od porodice pošto je to prvenstveno prostoma i ekonomska zajednica. U ovom delu autor daje vrlo snažnu kritiku postojećeg demografsko-statističkog sistema u odnosu na porodicu i domaćinstvo, iznoseći teorijske argumente koji ukazuju na nužnost prihvatanja porodice kao primame jedinice posmatranja, a ne domaćinstva, kako je to dosad bio slučaj. Drugi deo knjige bavi se porodicom u prvobitnoj zajeđnici i u civilizaciji. Ovde se kritički razmatraju mnogobrojne teorije o nastanku porodace, njenim obhcima, nastankn srodstva i braka itd. Takođe

1248