Gledišta

lom radu, zadovoljavanje njilovih interesa svodi na miniaum neophodan radi repm lukcije kapdtala a ta reproLukcija se odvija u nepovoljlim opštim uslovima nedzležna je oštra polarizacija ineresa u preduzeću. ’olarizacija interesa unutar ►reduzeća nije bezazlena, ne asniva se samo na tome što leko vrši \4še kvalifikovan, a Lrugi manje kvalifiikovan rad; uti samo na tome što jedna adna jedinica ima bolju ehnologdju, modernije maine, a dmga slabije maine i zaostalu tehnolojiju i slično. Vrši se mnoo malignija diferencija ineresa, kvazikapitahstička. Reirodukcija pojedinačnog ka•itala vrši se na račun maijeg ili većeg dela radnika. \ kapital suprotstavljen raindcima ih delu radnika nora da nađe svoje oličenje, übjekte koji će ga predstavjati. Tražit će makar koga za vog socijalnog agenta. Otpriike se zna koje dmštvene gupe se najčešće javljaju kao lersonifiikacija ekonomskog nonopola u preduzeću. Izmelu njih i radndka javlja se lejeza sooijalnih gmpa za graučnim, ambivalentnim i proivttrečnim dmštvenim polo;ajem. Takva socijalna konfipiracija hči na onu u moderlom kapitalističkom preduzeiu. Tamo se socijalna stmktu'a sa širokom lepezom dmšvendh položaja između najannog rada i kapitala javlja na )azi razvijenih produktivnih ;naga, restrukturacije rada u nodemoj tehnologiji i zavistosti reprodukcije kapitala sa dsoMm organskim sastavom >d ponašanja radnika. Slična >ojava kod nas javlja se na nnogo nižem nivou tehnološcog i ekonomskog razvoja, s >bzirom na selekciju i hijerarhizaciju .interesa u preduzeću rslovljenu ukupnim stanjem cnakroekonomskih odnosa. I ioš jedan _ momenat treba icnati u vidu: Samoupravljaaje je formalno institucionalitovano, i reprodukdja pojedinačkog kapitala ne može ga mimoilazitd, Ako kapital hoče da funkcioniše i da se reprodukuje, mora na neki način la nađe mogućnost zajedničkog života sa samoupravlja-

njem u prediuzeću. I šta se u tom slučaju događa? ’Kapital’ kapital ipak pod navodnicima, jer se radi samo o tendenciji traži širi socijalni oslonac, širu formaciju društvenih grupa, koja će biti zainteresovana za njegovu replodukciju. Ova formacija često obuhvata, pored grupa koje u kapitalizmu i u etatizmu čine oslonac svojinskom monopolu (pored profesionalnih upravljača, privilegovanih stručnjaka i službenika itd.) i jedan deo radnika po vrlo različdtim osnovama. Suprotnosti i sukobi izbijaju između tih društvenih grupa i drugih radnika čiji se interesi reduciraju, potiskuju u granice najamnog rada ili po istoj logici potpuno isključuju. Dovoljno široka društvena skupina vezuje reprodukcdju kapitala sa svojim posebnim interesima i potiskuje interese druge skupine radnika, njdhov uticaj i njihove interese iz institucija samoupravljanja. Na taj način dobija se neprirodni brak između socijalno ograničenog kapitala i ekonomski ograničenog radničkog samoupravIjanja. Takvi odnosi u preduzeću su funkcija ukupne ekonomske reprodukcije u društvu. Sledi povratno dejstvo ovih odnosa u preduzeću na odnose među preduzeoima. Formirani interesi pojedinih društvenih skupina, vezani za reprodukciju pojedinačnih kapitala, utiču da se po svaku cenu održi autonomija jednog kapitala u odnosu na druge kapdtale. I kad ekonomska logika neospomo zahteva integraciju rada i privređivanja u interesu radnlka, na pozomicu stupaju društvene skupine čdji su interesi vezani za pojedinačne kapitale, za održavanje njegove autonomije, skupine koje uprkos ekonomskoj logioi, čuvaju privrednu autarhiju. I često je zadugo čuvaju. A ne bi je mogli sačuvati u kapitalizmu. Direktno antiradnički i antisamoupravni interesi (dnteresi dmštvendh skupina koje podržavaju i održavaju autarhičnu reprodukciju pojedinačnih kapitala, a protiv interesa radnika) drže se iza institucaja radničkog sa-

1257