Gledišta

: je bio nerealan, naročito to što smo u to vreme bili posleni s problemima privdne reforme, ah... nije odrear još ni nov rok za usklađinje! mcentracija normativne de;nosti na nivou federacije nismanjila. Naprotiv, povela se, što je u suprotnosti ciljevima ustava. I zakonovni organi federacije snaži prekoračuju svoje ustavom ređene nadležnosti. Kazuieni zakoni zahtevaju stalnu nenu i borba protiv izđiklja? normativizma na savezm nivou je teška. Već dve dine, na primer, traje ustai spor o osnovnom zakonu penzionom osiguranju, koji e u skladu s ustavom i gde federacija bitno prekoračisvoju nadležnost...” .. Stoga izgleda nužno: dalje demokratizovati strurru Savezne skupštine i drui saveznih, osobito pravosuih organa, u skladu s utvroim načehma nacionalnog /ereniteta i ravnopravnosti; decentralizovati materijalfinansijska i investiciona hstva, određivanje izvora aodaka društveno-pohtičkih ednica na republike, opštii radne organizacije; decentralizovati normativfunkcije federacije, naročiu oblasti privrede, a i u obti pravosuđa, a osobito u lasti društvenih službi; ’isključiva’ prava federacitreba brisati jer su nespojis našim federativnim siste>m; podrobnije uvesti u repubkom ustavu i zakonima zatu prava građanina i radg čoveka i prava samoupraanja u radnim organizacija. i komunama, što može da de najbolja protivteža bilo kvom etatizmu i na bilo rn nivou; što pre doneti zakon o od/ornosti svih nosilaca javi i drugih društvenih funja, koji predviđa stav; sprovesti reviziju saveznih jpubličkih zakona i u odre-

đenom roku ih uskladiti sa ustavima. U vezi s ovakvim predlozima, koji nisu novi, najčešće se pojavljuje strah da bi, tobože, takav put doveo do još veće slabosti do republičkog ,etatizma’. Ako je takav strah shvaran, a ne samo izgovor za očuvanje ’svog’ etatizma, on onda ne računa s tim da ta dva na izgled protivrečna etatizma žive jedan od drugog, da su nedeljivi i međusobno uslovljeni...” „... Sve ovo što smo rekli o etatizmu, dakako, ne znači da je realno misliti kako je mogućno odbaciti etatizam samo dobrom voljom, bez bitnog napretka u našoj materijalnoj i idejnoj strukturi; odgovarajuće promene u ustavu mogu samo da olakšaju takav proces. Isto tako treba naglasiti da negativan odnos prema pojavama etatizma ne znači potcenjivanje uloge socijalističke države, koja je naročito potrebna u početnoj fazi sprovođenja samoupravljanja u kojoj smo sada. Njena uloga je da svojim instrumentima omogući i potpomaže samoupravni pravac razvoja društva. „ ... Društveni položaj zahteva da etatističke prepreke koje se odupiru doslednijem i bržem afirmisanju samoupravIjanja što doslednije i odlučnije otklonimo, kako bismo omogućili veću efikasnost našeg sistema. Zato predlog ustavnih promena treba dati na široku javnu raspravu i formulisati ih toliko široko da ih ne prevaziđu potrebe života već za nekoliko godina...” STANE KRANJC: Reorganizacija Saveza komunista. „Predstojeći kongresi Saveza komunista treba da predstavIjaju značajan korak ka kraju određene etape tog procesa. Stoga morarao, bar ukratko, da sebi postavimo pitanje jer od Brionskog plenuma su minule već gotcvvo dve godine na kojoj smo tački reorganizacije danas, u čemu smo žnjeli uspehe u proteklom periodu, koje smo greške činili, gde su prepreke što nismo i-

1267