Gledišta

progresivno deluju to svakako ne mogu svi oni koji žive bitno drukčijim životom od života običnog radnog čoveka. No i kad su u pitanju i ti izuzeci, ne ostaje irelevantan problem konkretne mere u materijalnim razlikama između njih i mase običnih radnih Ijudi. Ne mora usled postojećih razlika u nivou materijalnih uslova života između primarnih socijalističkih snaga i pomenutog dela njihove avangarde da dođe do stvaranja birokratske političke sile koja bi štitila te razlike. Političke posledice tih razlika mogu da se izraze i kroz razmimoilaženje u načinu života, objektivno konstituisanje u praktičnom životu različitih vrednosti i ciljeva, labavljenje i tanjanje a u krajnjem slučaju formiranje u toiikoj meri različitih interesa koji prouzrokuju kidanje veza radnih Ijudi sa tim delovima avangarde, pa čak i sa avangardom u celini. Zbog toga postoji opasnost da ti deiovi avangarde u sferi ideologije stvore više ili manje elemenata „krive svesti” o sebi i socijalnim gmpama za čije interese treba da sel bore. Političke posiedice su osobito teške kad su| to rukovodeći delovi. Međutim, i kao takva, to jestl kao oslabljena, avangarda može da preuzima korakei koji objektivno osnažuju ulogu radnih Ijudi. Samo, postoji realno tlo koje rađa uslove da ti koraci ne budu dovoljno smeii, adekvatni, brzi i dugi. Koji su izvorni putevi da ti delovi avangarde upijaju u sebe one prave dileme, teškoče i impulse života „običnih” radnih Ijudi u ime kojih deluju, da brinu, njihove brige, da misle njihovom mišlju? Čini mi se da je jedna od pretpostavki revolucionarnog osvetljavanja puteva izgradnje socijalističkog društva i vlasti koju još uvek najvećim delom vrši avan-| garda kristalno jasno sagledavanje ovog problema. Međutim, pitanje razlika u celokupnom životnom, posebno materijalnom položaju postavlja se ne samo za odnos avangarde kao celine prema radničkoj klasi;i i njoj bliskim grupama, nego se tiče i posebnih grul pa, slojeva i kategorija koji postoje unutar same; avangarde. Sagledavano u ovom okviru, ono upućuje s na više veoma značajnih problema. Ukazaću na neker vidove njihovog reflektovanja na Savez komunistar kao idejno-političku avangardu u našem društvu. Koliko komunisti kao pripadnici raznih društvenih grupa.': stvarno prevazilaze svoj objektivni društveni položajj, a samim tim i sopstveni interes i sagledavaju opšte-|klasni interes i bore se za njega? Kakve realne interesne i idejne veze postoje između komunista izs redova nekvalifikovanih radnika, tehničke intehgenlk cije, privatnih sopstvenika, političkih i drugih rukofc vodilaca itd.? Na ta fundarnentalna pitanja odgovor:: mogu dati jadino kompleksna naučnopoiitička istraljs živanja. Pri tome je za ocenu „ponašanja” i delovais

1100

ZORAN VIDOJEVIĆ