Gledišta

AVANGARDA IZMEĐU MONOPOLIZACIJE POLITIKE I SPONTANOSTI RAZVOJA SOCIJALISTICKOG DRUŠTVA

1099

Međutim, sličnost usiova života ujedno predstavlja nužan politički okvir raspodele prema radu prilikom nagrađivanja dmštvenih funkcionera. Može određeni funkcioner svojim radom da „zaslužuje” i više nego što mu dmštvo, vodeći računa baš o potrebi te sličnosti (koja predstavlja neophodni moralno-politički element i uslov svakog efikasnijeg političkog uticaja i aktivnosti) i o svojim mogućnostima daje. Da H j e , recimo, ma kakvom velikom platom mogao biti nagrađen Lenjinov rad? Poznata je činjenica°da je on, čak, strogo naredio da mu se smanji predložena plata koja je, po njegovom mišljenju, bila iznad onog iznosa koji je on smatrao normalnim. Obavljanje dmštvene funkcije u socijalizmu, naročito političke, traži i veliki stepen samopregora, samopožrtvovanja, strasti i entuzijama u borbi za bolje. A t° se ne može, a po mom mišljenju i ne treba, do kraja materijalno naknaditi. To je onaj novi etički, revolucionarni element u obavljanju takvih funkcija u društvu koji teže tome da politika ne bude profesija i sfera otuđenja, nego sredstvo oslobađanja čoveka. Taj element je od izuzetne moralno-političke važnosti, on pleni i osvaja i emotivno vezuje mase sa avangardom. A takva vrsta emotivnosti koja nije idolatrija, već se osniva na racionalnom uvidu u Ijudsku i političku vrednost i delatnost avangarde i svakog njenog pripadnika posebno, veoma je značajna. Avangarda uvek mora da vodi računa o tome i da u tom pogledu bude samokritična. Taj problem se ne odnosi samo na političko rukovodstvo avangarde, nego i na sve one njene pripadnike za čija visoka primanja ne postoje pouzdani kriterijumi da su u potpunosti ostvareni na osnovu raspodele prema radu. Međutim, sasvim je razumljivo što radne mase naročito oštro reaguju kad se takve pojave ispolje kođ. političkih rukovodilaca, koji u njihovim očima moraju da budu najveći pobornici one realno moguće društvene pravde i najnekompromisniji borci protiv svakih privilegija. Jer moralna svest masa u vezi sa životom i radom svoga rukovodstva od ogromnog je političkog značaja. Ja slicnost uslova života je bitna pretpostavka da avangarda ne samo „shvata” radničku klasu i druge radne ijude već i da je objektivni uslovi sopstvenog zivota teraju da traži efikasna sredstva borbe za njihove istorijske interese. U suprotnom, napuštamo tlo marksističke analize društvene stvarnosti i vrtimo se u večitom krugu ideologije zavaravajući sebe da samo ideološkim sredstvima, vaspitanjem i übeivanjem, možemo da rešavamo suštinska pitanja. Ako pojedinci iz avangarde mogu da prevaziđu krug svog materijalnog položaja, koji se umnogome razliimje od položaja većine radnih Ijudi, proniknu u bice problematike radnih masa i u skladu s tim