Gledišta

i pokušava da se predstavi i kao zaštitnik autentičnog Marxa i marksizma nasuprot njegovoj krivoj, oficijelnoj i dogmatizovanoj verziji koja se realizuje u jednoj etapi razvitka socijalizma kao državnog poretka. Samo u slučajevima kada se izučavanje marksizma kroz realizaciju socijalizma izdizalo iznad antikomunističke marksologije, dolazilo se i do vrednijih kritičkih analiza koje svako proučavanje razvitka marksizma mora imati u vidu. 8 ) Sfajnovija građanska marksologija, izlazeći sve više iz okvira same interpretacije Marxa, izlazi i iz jednostrane antikomunističke kritike marksizma. Sve više se okreće problemima marksizma i preuzima ih kao svoje probleme. Građanska marksologija i sama počinje da se bavi otuđenjem građanskog sveta i mogućnostima uspostavljanja humanijeg društva, ostvarenjem celovitog čoveka i sl. U tom ne zaostaju ni sami teolozi, kojima je sve više stalo do dijaloga sa marksistima. Jedan deo hrišćanskih interpretacija marksizma pokušava da pokaže da hrišćanstvo i marksizam stoje, u stvari, mnogo bliže nego što se na to ikad i pomišljalo. 9) Međutim, bitna siabost ove marksologije je u tom što će sva ova pitanja za nju ostati samo teor i jsk a, a ne i praktična. darksološka produkcija danas je tako obilna i raznovrsna da je svaki pokušaj da se još šta kaže o Marxu i primeni njegov način mišljenja, izložen teškom bremenu ove literature koja formira jednu svest i način shvatanja. Uialogno grananju radničkog pokreta i traženju različitih puteva realizacije jednog humanijeg društva, javlja se i različitost struja u marksizmu koja ide i do divergencija čak i u temeljnim pitanjima. Stoga je razumljivo otkud raznovrsnost interpretacija Marxovog učenja i marksizma, Situacija postaje takva da je sve teže snaći se, ako se polazi, pre svega, od teorije i literature. Ovu situaciju K. Axelos je opisao rečima „niko više ne zna šta je marksizam”, čime najbolje izražava i zbunjenost same marks o 1 o g i j e. 10 ) Međutim, i Lukacs, kao najznačajniji živi svedok lomova i zaokreta u marksizmu u

8 ) Vidi: Herbert Marcuse, Die Gesellschaftslehre des sov/jetischen Marxismus, Luchterhand, Neuwied, 1964. 9 ) Sve su češći susreti i diskusije izraeđu hrišćanskih teologa i marksista. Vid.: npr., od novijih knjiga: Christentum und Mar x ismuss heute, Hrsg. v. Erich Kellner (Gesprache der Paulus-Gesellschaft), Europa Verlag, Wien, Frankfurt, Ziirich, 1966; Disp u t ation zwischen Christen und Marxisten, Hrsg. v. Martin Stohr, Chr. Kaiser Verlag, Miinchen, 1966. U saopštenju "Revolucija i hrišćanstvo" u Korčulanskoj letnjoj školi avgusta 1968, G. Nenning je zastupao tezu da je dužnost hrišćanstva danas da pomaže socijalnu revoluciju, čak i onu nasilnu i krvavu u zemljama gde se ona ne može drukčije da izvede. Koncepcije katoličke crkve o pomoći socijalnoj revoluciji u Latinskoj Americi su praktično prihvatanje ovakvih stavova i zaslužuju punu pažnju marksista. U ovom pogledu interesantna je diskusija _ koju je pomenuti Nenning organizovao 8. aprila 1968, u Beču u organizaciji izdavačke kuće Neues Forum. ,0 ) K. Axelos, Karl Marx. ... u: "Les lettres nouvelles", No 52. S 322, Paris 1957. Navedeno prema: Z. Munišić, Marksizam i filozofija, "Gledišta", br. 1, Beograd 1968.

1283

MARKSOLOGIJA X NJENE APORIJE