Gledišta

Da li se i šta se menja u funkciji filozofije u procesu oslobađanja čovečanstva, važno je pitanje marksističke filozofije i mora takođe imati svest o tom problemu. Lukacseva je zasluga što ga je postavio i pokušao rešiti sa stanovišta jedne revolucioname situacije koja je to pitanje postavila praksi socijalističke revolucije. Ali teorija ne sme da zaboravi ono što praksa može da zaboravi. Do danas je mnogo marksologa pisalo o socijalnoj osnovi nastanka Marxovog učenja, donoseći u svojoj pedanteriji i one najsitnije podatake o razvoju Rajnske oblasti da bi se što bolje shvatio nastanak Marxovog učenja (što, doduše, nije smetalo tome da se sasvim promaši njegov smisao), a da se nisu ozbiljno potmdili da sagledaju i globalna dmštvena kretanja od kojih je zavisila sudbina marksizma kao ideje i pokreta, da isti princip istraživanja primene i na razvitak marksizma. Uz ovo ostaje i dmga zadaća. Ova, modemo rečeno, ~sociologija marksizma” mora da se dopuni i „sociologijom marksologije”, jednom socijalnom istorijom interpretacija marksizma. Ove zadaće kao da je svesna jedino jedna grana buržoaske marksologije, koja se razvija pod imenom sovietica, doduše, sasvim politički usmerena. 6 ) Marksologija, kako ističe P. Lutz, i sama više ne ostaje na tome da otkriva stmktum mišljenja K. Marxa u socijalno-istorijskim okvirima njegovog vremena, nego se okreće analizi i interpretaciji samih interpretacija Marxa kao „jednom dinamičnom totalitetu”. 7 ) Prošimjući svoj predmet marksologija, na žalost, ostaje najčešće u problemima koje je sama konstruisala, udaljavajući se od stvarnih problema koji su vezani za Marxovo mišljenje i menjajnje savremenog sveta. Ambicije i rezultati ovakvog bavljenja Marxom, marksizmom i postojećim socijalizmom su vrlo različiti. Od neprijateljske i antikomunističke kritike koja se odvija i van okvira naučne argumentacije (kao i sama apologija), ova marksologija se razvijala

6 ) U tom smislu rađaju se i instituti za istrazivanja socijalizma kao po retka, i to pre svega socijalizma u SSSR. Međutim, vremenom se interes širi na sve oblike socijalizma, tako da skoro možemo da govorimo o jednoj novoj ne samo sovietici već i vougoslavici, cubanici i sl. Poznato Evangelističko studijsko društvo, koje izdaje Marxismusstud i e n, još u uvodniku uz prvi broj (od E. Metzkea)_ pita se: "Šta mi u Nemačkoj znamo o marksizmu u Francuskoj. u Italiji, u Jugoslaviji? (Marxismusstudien, Schriften der Studiengemeinschaft der Evangelistischen Akademien, J. C. B. Mohr [Paul Siebeck], Tiibingen, 19d4, Vonvort, S. IX). . Interesantno je da se iz istraživanja samo sovjetskog socijalizma prelazi i na ostale njegove savremene oblike onda kada oni i sami postaju samostalniji i originalniji. Tako se jugoslovenski marksizam više ne posmatra kao varijanta staljmizraa (npr., u knjizi L. Vrtačiča, Einfiihrung in den jugosl awischen Marxismu s s-L eninismus. Veroffentlichungen des Osteuropa Instituts Universitat Freiburg, Schweiz, Hrsg. v. Dr J. M. Bochenski, Dodrecht-Holland, 1963), nego se čak govori o „novom filozofskom kontinentu" koji čuva i nastavlja tradiciju evropskog mišljenja i danas postaje inspirativan u svetskim razmerama (A. Kiinzli u ..Ziiricher Tagesanzeiger" povodom Korčulanske letnje škole). 7 ) Peter Lutz, Zur Situation der Marxforschung in VVesteuropa, u: "Kolner Zeitschrift fiir Soziologie und Sozialpsychologie”. Koln, No 3/1957, str. 447.

1282

ZDRAVKO KUCINAR